Romans 11
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I ask then, did God reject His people? Certainly not! I am an Israelite myself, a descendant of Abraham, from the tribe of Benjamin.
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2God did not reject His people, whom He foreknew. Do you not know what the Scripture says about Elijah, how he appealed to God against Israel:
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3“Lord, they have killed Your prophets and torn down Your altars. I am the only one left, and they are seeking my life as well”?
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4And what was the divine reply to him? “I have reserved for Myself seven thousand men who have not bowed the knee to Baal.”
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5In the same way, at the present time there is a remnant chosen by grace.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6And if it is by grace, then it is no longer by works. Otherwise, grace would no longer be grace.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7What then? What Israel was seeking, it failed to obtain, but the elect did. The others were hardened,
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8as it is written: “God gave them a spirit of stupor, eyes that could not see, and ears that could not hear, to this very day.”
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9And David says: “May their table become a snare and a trap, a stumbling block and a retribution to them.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10May their eyes be darkened so they cannot see, and their backs be bent forever.”
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11I ask then, did they stumble so as to fall beyond recovery? Certainly not! However, because of their trespass, salvation has come to the Gentiles to make Israel jealous.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12But if their trespass means riches for the world, and their failure means riches for the Gentiles, how much greater riches will their fullness bring!
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13I am speaking to you Gentiles. Inasmuch as I am the apostle to the Gentiles, I magnify my ministry
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14in the hope that I may provoke my own people to jealousy and save some of them.
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15For if their rejection is the reconciliation of the world, what will their acceptance be but life from the dead?
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16If the first part of the dough is holy, so is the whole batch; if the root is holy, so are the branches.
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17Now if some branches have been broken off, and you, a wild olive shoot, have been grafted in among the others to share in the nourishment of the olive root,
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18do not boast over those branches. If you do, remember this: You do not support the root, but the root supports you.
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19You will say then, “Branches were broken off so that I could be grafted in.”
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20That is correct: They were broken off because of unbelief, but you stand by faith. Do not be arrogant, but be afraid.
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21For if God did not spare the natural branches, He will certainly not spare you either.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22Take notice, therefore, of the kindness and severity of God: severity to those who fell, but kindness to you, if you continue in His kindness. Otherwise you also will be cut off.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23And if they do not persist in unbelief, they will be grafted in, for God is able to graft them in again.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24For if you were cut from a wild olive tree, and contrary to nature were grafted into one that is cultivated, how much more readily will these, the natural branches, be grafted into their own olive tree!
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25I do not want you to be ignorant of this mystery, brothers, so that you will not be conceited: A hardening in part has come to Israel, until the full number of the Gentiles has come in.
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26And so all Israel will be saved, as it is written: “The Deliverer will come from Zion; He will remove godlessness from Jacob.
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27And this is My covenant with them when I take away their sins.”
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28Regarding the gospel, they are enemies on your account; but regarding election, they are loved on account of the patriarchs.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29For God’s gifts and His call are irrevocable.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30Just as you who formerly disobeyed God have now received mercy through their disobedience,
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31so they too have now disobeyed, in order that they too may now receive mercy through the mercy shown to you.
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32For God has consigned everyone to disobedience so that He may have mercy on everyone.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
33O, the depth of the riches of the wisdom and knowledge of God! How unsearchable are His judgments, and untraceable His ways!
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34“Who has known the mind of the Lord? Or who has been His counselor?”
34Јер ко позна мисао Господњу?
35“Who has first given to God, that God should repay him?”
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36For from Him and through Him and to Him are all things. To Him be the glory forever! Amen.
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.