Романь 11
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ынтреб дар: „А лепэдат Думнезеу пе попорул Сэу?” Ничдекум! Кэч ши еу сунт исраелит, дин сэмынца луй Авраам, дин семинция луй Бениамин.
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2Думнезеу н-а лепэдат пе попорул Сэу, пе каре л-а куноскут май динаинте. Ну штиць че зиче Скриптура ын локул унде ворбеште деспре Илие? Кум се плынӂе ел луй Думнезеу ымпотрива луй Исраел, кынд зиче:
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3„Доамне, пе пророчий Тэй й-ау оморыт, алтареле Тале ле-ау сурпат; ам рэмас еу сингур ши каутэ сэ-мь я вяца?”
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4Дар че-й рэспунде Думнезеу? „Мь-ам пэстрат шапте мий де бэрбаць, каре ну шь-ау плекат ӂенункюл ынаинтя луй Баал.”
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5Тот аша, ши ын время де фацэ, есте о рэмэшицэ даторитэ уней алеӂерь прин хар.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6Ши дакэ есте прин хар, атунч ну май есте прин фапте; алтминтерь, харул н-ар май фи хар. Ши дакэ есте прин фапте, ну май есте прин хар; алтминтерь, фапта н-ар май фи фаптэ.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7Деч, че урмязэ? Кэ Исраел н-а кэпэтат че кэута, яр рэмэшица алясэ а кэпэтат, пе кынд чейлалць ау фост ымпетриць,
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8дупэ кум есте скрис: „Думнезеу ле-а дат ун дух де адормире, окь ка сэ ну вадэ ши урекь ка сэ н-аудэ, пынэ ын зиуа де астэзь.”
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9Ши Давид зиче: „Маса лор сэ ли се префакэ ынтр-о курсэ, ынтр-ун лац, ынтр-ун прилеж де кэдере ши ынтр-о дряптэ рэсплэтире.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10Сэ ли се ынтунече окий ка сэ ну вадэ ши спинаря сэ ле-о ций мереу гырбовитэ.”
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11Ынтреб дар: „С-ау потикнит ей ка сэ кадэ?” Ничдекум! Чи, прин алунекаря лор, с-а фэкут ку путинцэ мынтуиря нямурилор, ка сэ факэ пе Исраел ӂелос;
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12дакэ, деч, алунекаря лор а фост о богэцие пентру луме ши пагуба лор а фост о богэцие пентру нямурь, че ва фи плинэтатя ынтоарчерий лор?
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13В-о спун воуэ, нямурилор: Ынтрукыт сунт апостол ал нямурилор, ымь слэвеск служба мя
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14ши каут ка, дакэ есте ку путинцэ, сэ стырнеск ӂелозия челор дин нямул меу ши сэ мынтуеск пе уний дин ей.
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15Кэч, дакэ лепэдаря лор а адус ымпэкаря лумий, че ва фи примиря лор дин ноу, декыт вяцэ дин морць?
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16Яр дакэ челе динтый роаде сунт сфинте, ши плэмэдяла есте сфынтэ; ши дакэ рэдэчина есте сфынтэ, ши рамуриле сунт сфинте.
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17Яр дакэ унеле дин рамурь ау фост тэяте ши дакэ ту, каре ерай динтр-ун мэслин сэлбатик, ай фост алтоит ын локул лор ши ай фост фэкут пэрташ рэдэчиний ши грэсимий мэслинулуй,
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18ну те фэли фацэ де рамурь. Дакэ те фэлешть, сэ штий кэ ну ту ций рэдэчина, чи рэдэчина те цине пе тине.
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19Дар вей зиче: „Рамуриле ау фост тэяте, ка сэ фиу алтоит еу.”
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20Адевэрат: ау фост тэяте дин причина некрединцей лор, ши ту стай ын пичоаре прин крединцэ: Ну те ынгымфа дар, чи теме-те!
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21Кэч дакэ н-а круцат Думнезеу рамуриле фирешть, ну те ва круца нич пе тине.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22Уйтэ-те дар ла бунэтатя ши аспримя луй Думнезеу: асприме фацэ де чей че ау кэзут ши бунэтате фацэ де тине, дакэ ну ынчетезь сэ рэмый ын бунэтатя ачаста; алтминтерь, вей фи тэят ши ту.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23Ши кяр ей, дакэ ну стэруеск ын некрединцэ, вор фи алтоиць, кэч Думнезеу поате сэ-й алтояскэ ярэшь.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24Фииндкэ, дакэ ту, каре ай фост тэят динтр-ун мэслин каре дин фире ера сэлбатик, ай фост алтоит, ымпотрива фирий тале, ынтр-ун мэслин бун, ку кыт май мулт вор фи алтоиць ей, каре сунт рамурь фирешть ын мэслинул лор?
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25Фрацилор, пентру ка сэ ну вэ сокотиць сингурь ынцелепць, ну вряу сэ ну штиць тайна ачаста: о парте дин Исраел а кэзут ынтр-о ымпетрире каре ва цине пынэ ва интра нумэрул деплин ал нямурилор.
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26Ши атунч тот Исраелул ва фи мынтуит, дупэ кум есте скрис: „Избэвиторул ва вени дин Сион ши ва ындепэрта тоате нелеӂюириле де ла Иаков.
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27Ачеста ва фи легэмынтул пе каре-л вой фаче ку ей, кынд ле вой штерӂе пэкателе.”
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28Ын че привеште Евангелия, ей сунт врэжмашь, ши ачаста спре бинеле востру, дар ын че привеште алеӂеря, сунт юбиць дин причина пэринцилор лор.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29Кэч луй Думнезеу ну-Й паре рэу де даруриле ши де кемаря фэкутэ.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30Дупэ кум вой одиниоарэ н-аць аскултат де Думнезеу ши дупэ кум прин неаскултаря лор аць кэпэтат ындураре акум,
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31тот аша, ей, акум, н-ау аскултат, пентру ка, прин ындураря арэтатэ воуэ, сэ капете ши ей ындураре.
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32Фииндкэ Думнезеу а ынкис пе тоць оамений ын неаскултаре, ка сэ айбэ ындураре де тоць.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
33О, адынкул богэцией, ынцелепчуний ши штиинцей луй Думнезеу! Кыт де непэтрунсе сунт жудекэциле Луй ши кыт де неынцелесе сунт кэиле Луй!
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34Ши ын адевэр, „чине а куноскут гындул Домнулуй? Сау чине а фост сфетникул Луй?
34Јер ко позна мисао Господњу?
35Чине Й-а дат чева ынтый, ка сэ айбэ де примит ынапой?”
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36Дин Ел, прин Ел ши пентру Ел сунт тоате лукруриле. А Луй сэ фие слава ын вечь! Амин.
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.