Romanos 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Dico ergo: Numquid Deus repulit populum suum? Absit. Nam et ego Israëlita sum ex semine Abraham, de tribu Benjamin:
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2non repulit Deus plebem suam, quam præscivit. An nescitis in Elia quid dicit Scriptura? quemadmodum interpellat Deum adversum Israël:
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3Domine, prophetas tuos occiderunt, altaria tua suffoderunt: et ego relictus sum solus, et quærunt animam meam.
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4Sed quid dicit illi divinum responsum? Reliqui mihi septem millia virorum, qui non curvaverunt genua ante Baal.
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5Sic ergo et in hoc tempore reliquiæ secundum electionem gratiæ salvæ factæ sunt.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6Si autem gratia, jam non ex operibus: alioquin gratia jam non est gratia.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7Quid ergo? Quod quærebat Israël, hoc non est consecutus: electio autem consecuta est: ceteri vero excæcati sunt:
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8sicut scriptum est: Dedit illis Deus spiritum compunctionis: oculos ut non videant, et aures ut non audiant, usque in hodiernum diem.
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9Et David dicit: Fiat mensa eorum in laqueum, et in captionem, et in scandalum, et in retributionem illis.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10Obscurentur oculi eorum ne videant: et dorsum eorum semper incurva.
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11Dico ergo: Numquid sic offenderunt ut caderent? Absit. Sed illorum delicto, salus est gentibus ut illos æmulentur.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12Quod si delictum illorum divitiæ sunt mundi, et diminutio eorum divitiæ gentium: quanto magis plenitudo eorum?
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13Vobis enim dico gentibus: Quamdiu quidem ego sum gentium Apostolus, ministerium meum honorificabo,
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14si quomodo ad æmulandum provocem carnem meam, et salvos faciam aliquos ex illis.
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15Si enim amissio eorum, reconciliatio est mundi: quæ assumptio, nisi vita ex mortuis?
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16Quod si delibatio sancta est, et massa: et si radix sancta, et rami.
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17Quod si aliqui ex ramis fracti sunt, tu autem cum oleaster esses, insertus es in illis, et socius radicis, et pinguedinis olivæ factus es,
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18noli gloriari adversus ramos. Quod si gloriaris: non tu radicem portas, sed radix te.
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19Dices ergo: Fracti sunt rami ut ego inserar.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20Bene: propter incredulitatem fracti sunt. Tu autem fide stas: noli altum sapere, sed time.
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21Si enim Deus naturalibus ramis non pepercit: ne forte nec tibi parcat.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22Vide ergo bonitatem, et severitatem Dei: in eos quidem qui ceciderunt, severitatem: in te autem bonitatem Dei, si permanseris in bonitate, alioquin et tu excideris.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23Sed et illi, si non permanserint in incredulitate, inserentur: potens est enim Deus iterum inserere illos.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24Nam si tu ex naturali excisus es oleastro, et contra naturam insertus es in bonam olivam: quanto magis ii qui secundum naturam inserentur suæ olivæ?
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25Nolo enim vos ignorare, fratres, mysterium hoc (ut non sitis vobis ipsis sapientes), quia cæcitas ex parte contigit in Israël, donec plenitudo gentium intraret,
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26et sic omnis Israël salvus fieret, sicut scriptum est: Veniet ex Sion, qui eripiat, et avertat impietatem a Jacob.
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27Et hoc illis a me testamentum: cum abstulero peccata eorum.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28Secundum Evangelium quidem, inimici propter vos: secundum electionem autem, carissimi propter patres.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29Sine pœnitentia enim sunt dona et vocatio Dei.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30Sicut enim aliquando et vos non credidistis Deo, nunc autem misericordiam consecuti estis propter incredulitatem illorum:
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31ita et isti nunc non crediderunt in vestram misericordiam: ut et ipsi misericordiam consequantur.
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32Conclusit enim Deus omnia in incredulitate, ut omnium misereatur.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
33O altitudo divitiarum sapientiæ, et scientiæ Dei: quam incomprehensibilia sunt judicia ejus, et investigabiles viæ ejus !
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34Quis enim cognovit sensum Domini? aut quis consiliarius ejus fuit?
34Јер ко позна мисао Господњу?
35aut quis prior dedit illi, et retribuetur ei?
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36Quoniam ex ipso, et per ipsum, et in ipso sunt omnia: ipsi gloria in sæcula. Amen.
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.