Romanos 8
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nihil ergo nunc damnationis est iis qui sunt in Christo Jesu: qui non secundum carnem ambulant.
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
2Lex enim spiritus vitæ in Christo Jesu liberavit me a lege peccati et mortis.
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
3Nam quod impossibile erat legi, in quo infirmabatur per carnem: Deus Filium suum mittens in similitudinem carnis peccati et de peccato, damnavit peccatum in carne,
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
4ut justificatio legis impleretur in nobis, qui non secundum carnem ambulamus, sed secundum spiritum.
4да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
5Qui enim secundum carnem sunt, quæ carnis sunt, sapiunt: qui vero secundum spiritum sunt, quæ sunt spiritus, sentiunt.
5јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
6Nam prudentia carnis, mors est: prudentia autem spiritus, vita et pax:
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
7quoniam sapientia carnis inimica est Deo: legi enim Dei non est subjecta, nec enim potest.
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
8Qui autem in carne sunt, Deo placere non possunt.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
9Vos autem in carne non estis, sed in spiritu: si tamen Spiritus Dei habitat in vobis. Si quis autem Spiritum Christi non habet, hic non est ejus.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
10Si autem Christus in vobis est, corpus quidem mortuum est propter peccatum, spiritus vero vivit propter justificationem.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
11Quod si Spiritus ejus, qui suscitavit Jesum a mortuis, habitat in vobis: qui suscitavit Jesum Christum a mortuis, vivificabit et mortalia corpora vestra, propter inhabitantem Spiritum ejus in vobis.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
12Ergo fratres, debitores sumus non carni, ut secundum carnem vivamus.
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
13Si enim secundum carnem vixeritis, moriemini: si autem spiritu facta carnis mortificaveritis, vivetis.
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
14Quicumque enim Spiritu Dei aguntur, ii sunt filii Dei.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
15Non enim accepistis spiritum servitutis iterum in timore, sed accepistis spiritum adoptionis filiorum, in quo clamamus: Abba (Pater).
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
16Ipse enim Spiritus testimonium reddit spiritui nostro quod sumus filii Dei.
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
17Si autem filii, et hæredes: hæredes, quidem Dei, cohæredes autem Christi: si tamen compatimur ut et conglorificemur.
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
18Existimo enim quod non sunt condignæ passiones hujus temporis ad futuram gloriam, quæ revelabitur in nobis.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
19Nam exspectatio creaturæ revelationem filiorum Dei exspectat.
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
20Vanitati enim creatura subjecta est non volens, sed propter eum, qui subjecit eam in spe:
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
21quia et ipsa creatura liberabitur a servitute corruptionis in libertatem gloriæ filiorum Dei.
21да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
22Scimus enim quod omnis creatura ingemiscit, et parturit usque adhuc.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
23Non solum autem illa, sed et nos ipsi primitias spiritus habentes: et ipsi intra nos gemimus adoptionem filiorum Dei exspectantes, redemptionem corporis nostri.
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
24Spe enim salvi facti sumus. Spes autem, quæ videtur, non est spes: nam quod videt quis, quid sperat?
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
25Si autem quod non videmus, speramus: per patientiam exspectamus.
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
26Similiter autem et Spiritus adjuvat infirmitatem nostram: nam quid oremus, sicut oportet, nescimus: sed ipse Spiritus postulat pro nobis gemitibus inenarrabilibus.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
27Qui autem scrutatur corda, scit quid desideret Spiritus: quia secundum Deum postulat pro sanctis.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
28Scimus autem quoniam diligentibus Deum omnia cooperantur in bonum, iis qui secundum propositum vocati sunt sancti.
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
29Nam quos præscivit, et prædestinavit conformes fieri imaginis Filii sui, ut sit ipse primogenitus in multis fratribus.
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
30Quos autem prædestinavit, hos et vocavit: et quos vocavit, hos et justificavit: quos autem justificavit, illos et glorificavit.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
31Quid ergo dicemus ad hæc? si Deus pro nobis, qui contra nos?
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
32Qui etiam proprio Filio suo non pepercit, sed pro nobis omnibus tradidit illum: quomodo non etiam cum illo omnia nobis donavit?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
33Quis accusabit adversus electos Dei? Deus qui justificat,
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
34quis est qui condemnet? Christus Jesus, qui mortuus est, immo qui et resurrexit, qui est ad dexteram Dei, qui etiam interpellat pro nobis.
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
35Quis ergo nos separabit a caritate Christi? tribulatio? an angustia? an fames? an nuditas? an periculum? an persecutio? an gladius?
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
36(Sicut scriptum est: [Quia propter te mortificamur tota die: æstimati sumus sicut oves occisionis.)]
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
37Sed in his omnibus superamus propter eum qui dilexit nos.
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
38Certus sum enim quia neque mors, neque vita, neque angeli, neque principatus, neque virtutes, neque instantia, neque futura, neque fortitudo,
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
39neque altitudo, neque profundum, neque creatura alia poterit nos separare a caritate Dei, quæ est in Christo Jesu Domino nostro.
39ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.