Romanos 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Fratres, voluntas quidem cordis mei, et obsecratio ad Deum, fit pro illis in salutem.
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2Testimonium enim perhibeo illis quod æmulationem Dei habent, sed non secundum scientiam.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3Ignorantes enim justitiam Dei, et suam quærentes statuere, justitiæ Dei non sunt subjecti.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4Finis enim legis, Christus, ad justitiam omni credenti.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5Moyses enim scripsit, quoniam justitiam, quæ ex lege est, qui fecerit homo, vivet in ea.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6Quæ autem ex fide est justitia, sic dicit: Ne dixeris in corde tuo: Quis ascendet in cælum? id est, Christum deducere:
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
7aut, Quis descendet in abyssum? hoc est, Christum a mortuis revocare.
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
8Sed quid dicit Scriptura? Prope est verbum in ore tuo, et in corde tuo: hoc est verbum fidei, quod prædicamus.
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9Quia si confitearis in ore tuo Dominum Jesum, et in corde tuo credideris quod Deus illum suscitavit a mortuis, salvus eris.
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10Corde enim creditur ad justitiam: ore autem confessio fit ad salutem.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11Dicit enim Scriptura: Omnis qui credit in illum, non confundetur.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12Non enim est distinctio Judæi et Græci: nam idem Dominus omnium, dives in omnes qui invocant illum.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13Omnis enim quicumque invocaverit nomen Domini, salvus erit.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
14Quomodo ergo invocabunt, in quem non crediderunt? aut quomodo credent ei, quem non audierunt? quomodo autem audient sine prædicante?
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15quomodo vero prædicabunt nisi mittantur? sicut scriptum est: Quam speciosi pedes evangelizantium pacem, evangelizantium bona !
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16Sed non omnes obediunt Evangelio. Isaias enim dicit: Domine, quis credidit auditui nostro?
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17Ergo fides ex auditu, auditus autem per verbum Christi.
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18Sed dico: Numquid non audierunt? Et quidem in omnem terram exivit sonus eorum, et in fines orbis terræ verba eorum.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19Sed dico: Numquid Israël non cognovit? Primus Moyses dicit: Ego ad æmulationem vos adducam in non gentem: in gentem insipientem, in iram vos mittam.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20Isaias autem audet, et dicit: Inventus sum a non quærentibus me: palam apparui iis qui me non interrogabant.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21Ad Israël autem dicit: Tota die expandi manus meas ad populum non credentem, et contradicentem.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.