Romeinen 10
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Broeders, de wens van mijn hart en mijn bede tot God zijn op hun redding gericht!
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2En ik moet van hen getuigen, dat ze ijver hebben voor God, maar niet aan het juiste inzicht gepaard.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3Want daar ze de gerechtigheid Gods niet hebben begrepen, en een eigen gerechtigheid tot stand wilden brengen, hebben ze zich niet onderworpen aan de gerechtigheid Gods.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4Immers Christus is het eind van de Wet, om te rechtvaardigen al wie gelooft.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5Zeker, Moses schrijft, dat de mens, die de gerechtigheid der Wet onderhoudt, daarin zal leven.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6Maar de gerechtigheid uit het geloof spreekt aldus: “Zeg niet in uw hart: wie zal opstijgen ten hemel, om Christus namelijk af te doen komen;
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
7of wie zal naar de afgrond dalen, om Christus te doen opstijgen uit de doden.”
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
8Neen, wat zegt ze? “Dicht bij u is het woord, in uw mond en in uw hart;” en dit is het woord des geloofs, dat wij preken.
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9Welnu, wanneer ge belijdt met uw mond, dat Jesus de Heer is, en gelooft met uw hart, dat God Hem uit de doden heeft opgewekt, dan zult ge worden gered;
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10want men gelooft met het hart ter rechtvaardiging, en men belijdt met de mond ter redding.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11De Schrift immers zegt: “Al wie in Hem gelooft, zal niet beschaamd komen te staan.”
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12Neen, er bestaat geen onderscheid tussen Jood en Griek; Hij toch is dezelfde Heer voor allen; rijk voor allen, die Hem aanroepen;
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13“Al wie immers de naam des Heren zal aanroepen, zal worden gered.”
13Јер који год призове име Господње спашће се.
14Hoe zullen ze Hem dan aanroepen, in wien ze niet hebben geloofd? En hoe zullen ze in Hem geloven, van wien ze niet hebben gehoord?
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15En hoe zal men preken, als men niet gezonden is? Zoals er geschreven staat: “Hoe lieflijk zijn de voeten van hen, die de blijde boodschap brengen!”
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16Maar niet allen hebben gehoor gegeven aan de Blijde Boodschap. Want Isaias zegt: “Heer, wie heeft onze prediking geloofd?”
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17Het geloof ontstaat dus door de prediking; de prediking geschiedt krachtens opdracht van Christus.
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18Maar dan vraag ik: Hebben ze haar misschien niet gehoord? Toch wel! “Hun stem heeft zich over heel de aarde verbreid, En hun woorden tot aan de uiteinden der wereld.”
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19Maar dan vraag ik: Heeft Israël het misschien niet begrepen? Maar vooreerst zegt reeds Moses: “Ik zal u afgunstig maken op een volk, dat geen volk is, En toornig op een volk zonder begrip.”
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20En Isaias durft zeggen: “Ik ben gevonden door wie Mij niet zochten, Heb Mij geopenbaard aan wie Mij niet ondervroegen.”
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21Maar tot Israël zegt hij: “De ganse dag stak Ik mijn handen uit Naar een ongelovig en weerbarstig volk.” De verwerping van Israël is niet volkomen.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.