Romanos 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1An ignoratis, fratres (scientibus enim legem loquor), quia lex in homine dominatur quanto tempore vivit?
1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
2Nam quæ sub viro est mulier, vivente viro, alligata est legi: si autem mortuus fuerit vir ejus, soluta est a lege viri.
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
3Igitur, vivente viro, vocabitur adultera si fuerit cum alio viro: si autem mortuus fuerit vir ejus, liberata est a lege viri, ut non sit adultera si fuerit cum alio viro.
3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
4Itaque fratres mei, et vos mortificati estis legi per corpus Christi: ut sitis alterius, qui ex mortuis resurrexit, ut fructificemus Deo.
4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
5Cum enim essemus in carne, passiones peccatorum, quæ per legem erant, operabantur in membris nostris, ut fructificarent morti.
5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
6Nunc autem soluti sumus a lege mortis, in qua detinebamur, ita ut serviamus in novitate spiritus, et non in vetustate litteræ.
6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
7Quid ergo dicemus? lex peccatum est? Absit. Sed peccatum non cognovi, nisi per legem: nam concupiscentiam nesciebam, nisi lex diceret: Non concupisces.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
8Occasione autem accepta, peccatum per mandatum operatum est in me omnem concupiscentiam. Sine lege enim peccatum mortuum erat.
8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9Ego autem vivebam sine lege aliquando: sed cum venisset mandatum, peccatum revixit.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
10Ego autem mortuus sum: et inventum est mihi mandatum, quod erat ad vitam, hoc esse ad mortem.
10а ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
11Nam peccatum occasione accepta per mandatum, seduxit me, et per illud occidit.
11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
12Itaque lex quidem sancta, et mandatum sanctum, et justum, et bonum.
12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
13Quod ergo bonum est, mihi factum est mors? Absit. Sed peccatum, ut appareat peccatum, per bonum operatum est mihi mortem: ut fiat supra modum peccans peccatum per mandatum.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
14Scimus enim quia lex spiritualis est: ego autem carnalis sum, venundatus sub peccato.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
15Quod enim operor, non intelligo: non enim quod volo bonum, hoc ago: sed quod odi malum, illud facio.
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
16Si autem quod nolo, illud facio: consentio legi, quoniam bona est.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17Nunc autem jam non ego operor illud, sed quod habitat in me peccatum.
17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
18Scio enim quia non habitat in me, hoc est in carne mea, bonum. Nam velle, adjacet mihi: perficere autem bonum, non invenio.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19Non enim quod volo bonum, hoc facio: sed quod nolo malum, hoc ago.
19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20Si autem quod nolo, illud facio: jam non ego operor illud, sed quod habitat in me, peccatum.
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
21Invenio igitur legem, volenti mihi facere bonum, quoniam mihi malum adjacet:
21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22condelector enim legi Dei secundum interiorem hominem:
22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
23video autem aliam legem in membris meis, repugnantem legi mentis meæ, et captivantem me in lege peccati, quæ est in membris meis.
23али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
24Infelix ego homo, quis me liberabit de corpore mortis hujus?
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25gratia Dei per Jesum Christum Dominum nostrum. Igitur ego ipse mente servio legi Dei: carne autem, legi peccati.
25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.