Римлян 8
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тим же то тепер нема нїякого осуду тим, що в Христї Ісусї не по тїлу ходять, а по духу.
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
2Закон бо духа життя в Христї Ісусї визволив мене від закону гріха і від смерти.
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
3Позаяк закон, ослаблений тїлом, був безсилен, то Бог, піславши Сина свого в подобі тїла гріховного і ради гріха, осудив гріх у тїлї,
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
4щоб оправданнє закону сповнилось в нас, которі не по тїлу ходимо, а по духу.
4да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
5Которі бо по тїлу, ті думають про тїлесне, которі ж по духу, — про духовне.
5јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
6Думаннє бо тїлесне — смерть, а думаннє духовне — життє і впокій.
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
7Тим що думаннє тїлесне — ворогуваннє проти Бога; законові бо Божому не корить ся, та й не може.
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
8Хто бо по тїлу, ті Богу вгодити не можуть.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
9Ви ж не по тїлу, а в дусї, коли тільки Дух Божий домує в вас. Коли ж хто Духа Христового не має, то сей не Його.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
10Коли ж Христос в вас, тодї тїло мертве для гріха, дух же живий ради праведности.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
11Коли ж Дух Того, хто воскресив Ісуса з мертвих домує в вас, то Воскресивший Христа із мертвих оживить і смертні тїла ваші Духом своїм, що домує в вас.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
12Тим же то, браттє, ми довжники не тїлу, щоб по тїлу жити.
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
13Коли бо живете по тїлу, то помрете; коли ж духом дїла тїлесні мертвите, будете живі.
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
14Котрі бо Духом Божим водять ся, ті сини Божі.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
15Бо не прийняли ви духа неволї, знов на боязнь, а прийняли духа всиновлення, нимже покликуємо: Авва, Отче!
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
16Сей самий Дух сьвідкує нашому духові, що ми дїти Божі,
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
17коли ж дїти, то й наслїдники, наслїдники Божі, а спільні наслїдники Христові, коли тільки з Ним страждемо, щоб з Ним і прославитись.
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
18Думаю бо, що муки теперішнього часу недостойні слави, що має явитись в нас.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
19Бо дожиданнє творива дожидає одкриття синів Божих.
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
20Суєтї бо твориво підневолилось не по волї, а через підневолившого, в надїї,
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
21що й саме твориво визволить ся з неволї зотлїння на волю слави дїтей Божих.
21да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
22Знаємо бо, що все твориво вкупі стогне і мучить ся аж досї.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
23Не тільки ж (воно), та й ми самі, первоплід духа маючи, й ми самі в собі стогнемо, ждучи всиновлення, избавлення тїла нашого.
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
24Надїєю бо спаслись ми; надїя ж видима не єсть надїя; що бо хто бачить, чого й надїятись?
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
25Коли ж надїємось, чого не бачимо, терпіннєм ждемо.
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
26Так же само й Дух помагає нам в немощах наших; про що бо молитись нам так, як треба, не знаємо, та сам Дух заступаєть ся за нас стогнаннєм невимовним.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
27Той же, хто вивідує серця, знає, яка думка в Духа; бо по Богу промовляє за сьвятих.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
28Знаємо ж, що люблячим Бога, усе допомагає до доброго, котрі по постанові (Його) покликані;
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
29бо котрих наперед узнав, тих наперед і призначив бути подобним образу Сина Його, щоб Він був первородним між многими братами.
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
30А кого наперед призначив, тих і покликав; а кого прикликав, тих і оправдив, а кого оправдив, тих і прославив.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
31Що ж скажемо на се? Коли Бог за нас, хто на нас?
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
32Він, що свого Сина не пощадив, а за всїх нас видав Його, хиба ж з Ним і всього нам не подарує?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
33Хто буде винуватити вибраних Божих? Бог же, той, що оправдує!
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
34Хто ж се, що осуджує? (Та ж) Христос умер, ба й воскрес; Він і по правицї в Отця, Він і заступаєть ся за нас!
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
35Хто нас розлучить од любови Христової? чи горе, чи тїснота, чи гоненнє, чи голод, чи нагота, чи біда, чи меч?
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
36Яко ж писано: задля тебе вбивають нас увесь день, полїчено нас як овечок на заріз.
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
37Та у всьому тому ми побіждаємо через Возлюбившого нас.
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
38Упевнив ся бо я, що нї смерть, нї життє, нї ангели, нї князївства, нї сили, нї теперішнє, нї будуче,
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
39нї висота, нї глибина, нї инше яке твориво не возможе нас розлучити від любови Божої, що в Христї Ісусї, Господї нашім.
39ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.