Romans 14
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Accept him whose faith is weak, without passing judgment on his opinions.
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2For one person has faith to eat all things, while another, who is weak, eats only vegetables.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3The one who eats everything must not belittle the one who does not, and the one who does not eat everything must not judge the one who does, for God has accepted him.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Who are you to judge someone else’s servant? To his own master he stands or falls. And he will stand, for the Lord is able to make him stand.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5One person regards a certain day above the others, while someone else considers every day alike. Each one should be fully convinced in his own mind.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6He who observes a special day does so to the Lord; he who eats does so to the Lord, for he gives thanks to God; and he who abstains does so to the Lord and gives thanks to God.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7For none of us lives to himself alone, and none of us dies to himself alone.
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8If we live, we live to the Lord, and if we die, we die to the Lord. So whether we live or die, we belong to the Lord.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9For this reason Christ died and returned to life, that He might be the Lord of both the dead and the living.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10Why, then, do you judge your brother? Or why do you belittle your brother? For we will all stand before God’s judgment seat.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11It is written: “As surely as I live, says the Lord, every knee will bow before Me; every tongue will confess to God.”
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12So then, each of us will give an account of himself to God.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Therefore let us stop judging one another. Instead, make up your mind not to put any stumbling block or obstacle in your brother’s way.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14I am convinced and fully persuaded in the Lord Jesus that nothing is unclean in itself. But if anyone regards something as unclean, then for him it is unclean.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15If your brother is distressed by what you eat, you are no longer acting in love. Do not by your eating destroy your brother, for whom Christ died.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Do not allow what you consider good, then, to be spoken of as evil.
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17For the kingdom of God is not a matter of eating and drinking, but of righteousness, peace, and joy in the Holy Spirit.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18For whoever serves Christ in this way is pleasing to God and approved by men.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19So then, let us pursue what leads to peace and to mutual edification.
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20Do not destroy the work of God for the sake of food. All food is clean, but it is wrong for a man to let his eating be a stumbling block.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21It is better not to eat meat or drink wine or to do anything to cause your brother to stumble.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Keep your belief about such matters between yourself and God. Blessed is the one who does not condemn himself by what he approves.
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23But the one who has doubts is condemned if he eats, because his eating is not from faith; and everything that is not from faith is sin.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.