Luc 24
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)Translation
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Deiz kentañ ar sizhun, e teujont mintin mat d'ar bez, o tegas ganto al louzoù a c'hwez-vat o devoa fichet; [hag ur re bennak o heulie].
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2Hag e kavjont e oa bet ruilhet ar maen a-zirak ar bez.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
3O vezañ aet ennañ, ne gavjont ket korf an Aotrou Jezuz.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4Evel na ouient petra da soñjal war gement-se, setu, daou zen en em ziskouezas dezho, gwisket gant dilhad lugernus.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5Evel ma oant spontet, ha ma plegent o fenn war-zu an douar, e lavarjont dezho: Perak e klaskit e-touez ar re varv an hini a zo bev?
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6N'emañ ket amañ, adsavet eo a varv. Ho pet soñj penaos en devoa komzet ouzhoc'h, pa oa c'hoazh e Galilea,
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7o lavarout: Ret eo da Vab an den bezañ lakaet etre daouarn ar bec'herien, ha bezañ kroazstaget, hag adsevel a varv an trede deiz.
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8Hag e teuas soñj dezho eus e gomzoù.
8И опоменуше се речи Његових.
9O vezañ distroet eus ar bez, e tisklêrjont an holl draoù-se d'an unnek, ha d'an holl re all.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10Mari a Vagdala, Janed, Mari mamm Jakez hag ar re all a oa ganto, a oa ar re a lavaras an traoù-mañ d'an ebestel.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11Met e kemerent ar pezh a lavarent dezho evel ur sorc'henn.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12Koulskoude, Pêr a savas hag a redas d'ar bez; o vezañ pleget, ne welas nemet al lienennoù war an douar; mont a reas kuit, souezhet ennañ e-unan eus ar pezh a oa c'hoarvezet.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13An deiz-se memes, daou anezho a yae d'ur vourc'h anvet Emmaüz, war hed tri-ugent stadenn diouzh Jeruzalem;
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14int a gomze etrezo diwar-benn ar pezh a oa c'hoarvezet.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15Evel ma komzent, ha ma poellataent, Jezuz e-unan, o vezañ tostaet, en em lakaas da vale ganto.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16Met o daoulagad a oa dalc'het, en hevelep doare ma n'anavezjont ket anezhañ.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
17Eñ a lavaras dezho: Petra eo ar c'homzoù-se a lavarit etrezoc'h, en ur vont en hent, ha perak oc'h ken trist?
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18Unan anezho, anvet Kleopaz, a respontas dezhañ: Te eo an diavaeziad hepken, e Jeruzalem, ha ne oar ket an traoù c'hoarvezet enni en deizioù-mañ?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19Eñ a lavaras dezho: Ha petra? Int a respontas dezhañ: Ar pezh a zo erruet gant Jezuz a Nazared, ur profed bras, galloudek en oberoù hag e komzoù dirak Doue ha dirak an holl bobl,
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20ha penaos ar veleien vras ha mistri hor bro o deus e varnet d'ar marv, hag e staget ouzh ar groaz.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21Ni a espere e oa hennezh an hini a saveteje Israel, ha koulskoude, setu an trede deiz ma'z eo c'hoarvezet an traoù-se.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22Gwir eo penaos gwragez bennak, eus hon touez, o deus hor gwall souezhet; rak o vezañ bet aet d'ar bez a-raok an deiz,
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23n'o deus ket kavet e gorf, hag ez int deuet o lavarout penaos aeled a zo en em ziskouezet dezho, ha lavaret e oa bev.
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24Hiniennoù ac'hanomp a zo aet d'ar bez, hag o deus kavet an traoù evel m'o deus ar gwragez lavaret dezho, met eñ, n'o deus ket e welet.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25Neuze e lavaras dezho: O tud hep skiant ha tud a galon gorrek da grediñ kement en deus lavaret ar brofeded!
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26Ha ne oa ket ret d'ar C'hrist gouzañv an traoù-se, ha mont en e c'hloar?
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27Neuze e tisplegas dezho an holl Skriturioù a gomze outañ adalek Moizez betek an holl brofeded.
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28Evel-se e tostaent ouzh ar vourc'h e-lec'h ma'z aent, met Jezuz a rae van da vont pelloc'h.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29Int a reas dezhañ chom ganto, o lavarout dezhañ: Chom ganeomp, rak an noz a zeu hag an deiz a zo war e ziskenn. Antreal a reas evit chom ganto.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30Evel ma oa ouzh taol ganto, e kemeras bara hag e trugarekaas; hag o vezañ e dorret, e roas anezhañ dezho.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31Neuze o daoulagad a zigoras hag ec'h anavezjont anezhañ; met eñ a dec'has a-zirak o daoulagad.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32Neuze e lavarjont an eil d'egile: Hor c'halon ha ne domme ket ennomp, pa gomze ouzhimp en hent, ha pa zisklêrie deomp ar Skriturioù?
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33O sevel en eur-se memes, e tistrojont da Jeruzalem, hag e kavjont an unnek hag ar re a oa ganto dastumet asambles,
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34o lavarout: An Aotrou e gwirionez a zo adsavet a varv, hag eo en em ziskouezet da Simon.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35D'o zro, e lavarjont ivez ar pezh a oa erruet ganto en hent, ha penaos o devoa e anavezet p'en devoa torret ar bara.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36Evel ma komzent evel-se, Jezuz e-unan en em ziskouezas en o c'hreiz, hag a lavaras dezho: Ar peoc'h ra vo ganeoc'h!
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37Met int, spontet ha spouronet, a grede gwelout ur spered.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38Eñ a lavaras dezho: Perak oc'h trubuilhet, ha perak e sav kement a soñjoù en ho kalonoù?
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39Sellit ouzh va daouarn hag ouzh va zreid, rak me va-unan eo. Stokit ennon, ha sellit ouzhin; rak ur spered n'en deus na kig na eskern evel ma welit em eus.
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40O lavarout kement-se, e tiskouezas dezho e zaouarn hag e dreid.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
41Met evel, en o levenez, ne gredent ket c'hoazh, ha ma oant souezhet, e lavaras dezho: Bez' hoc'h eus un dra bennak da zebriñ?
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42Hag e rojont dezhañ un tamm pesk rostet hag un derenn vel.
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43O vezañ o kemeret, e tebras dirazo.
43И узевши изједе пред њима.
44Neuze e lavaras dezho: Setu ar pezh a lavaren deoc'h pa oan c'hoazh ganeoc'h, e oa ret ma vije peurc'hraet kement a zo bet skrivet diwar va fenn e lezenn Moizez, er Brofeded hag er Salmoù.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45Neuze e tigoras dezho o spered, evit ma komprenjent ar Skriturioù.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46Hag e lavaras dezho: Evel-se eo skrivet, [hag evel-se e oa ret,] e c'houzañvje ar C'hrist, hag e savje a varv d'an trede deiz,
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47ha ma vije prezeget en e anv ar geuzidigezh ha pardon ar pec'hedoù, e-touez an holl bobloù, o vont da gentañ dre Jeruzalem.
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48C'hwi eo an testoù eus an traoù-se,
48А ви сте сведоци овоме.
49ha setu, ez an da gas deoc'h ar pezh en deus va Zad prometet. Evidoc'h-hu, chomit e kêr Jeruzalem, ken na viot gwisket gant ar galloud eus an nec'h.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50Neuze e tegasas anezho er-maez betek Betania, hag, o vezañ savet e zaouarn, e vennigas anezho.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51Hag e c'hoarvezas evel ma vennige anezho, e pellaas diouto, hag e voe savet en neñv.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52Int, o vezañ e azeulet, a zistroas da Jeruzalem gant levenez vras.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53Hag e oant dalc'hmat en templ, o veuliñ hag o vennigañ Doue. [Amen.]
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.