Luc 24
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Le premier jour de la semaine, elles se rendirent au sépulcre de grand matin, portant les aromates qu’elles avaient préparés.
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2Elles trouvèrent que la pierre avait été roulée de devant le sépulcre;
2али нађоше камен одваљен од гроба.
3et, étant entrées, elles ne trouvèrent pas le corps du Seigneur Jésus.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4Comme elles ne savaient que penser de cela, voici, deux hommes leur apparurent, en habits resplendissants.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5Saisies de frayeur, elles baissèrent le visage contre terre; mais ils leur dirent: Pourquoi cherchez-vous parmi les morts celui qui est vivant?
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6Il n’est point ici, mais il est ressuscité. Souvenez-vous de quelle manière il vous a parlé, lorsqu’il était encore en Galilée,
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7et qu’il disait: Il faut que le Fils de l’homme soit livré entre les mains des pécheurs, qu’il soit crucifié, et qu’il ressuscite le troisième jour.
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8Et elles se ressouvinrent des paroles de Jésus.
8И опоменуше се речи Његових.
9A leur retour du sépulcre, elles annoncèrent toutes ces choses aux onze, et à tous les autres.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10Celles qui dirent ces choses aux apôtres étaient Marie de Magdala, Jeanne, Marie, mère de Jacques, et les autres qui étaient avec elles.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11Ils tinrent ces discours pour des rêveries, et ils ne crurent pas ces femmes.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12Mais Pierre se leva, et courut au sépulcre. S’étant baissé, il ne vit que les linges qui étaient à terre; puis il s’en alla chez lui, dans l’étonnement de ce qui était arrivé.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13Et voici, ce même jour, deux disciples allaient à un village nommé Émmaüs, éloigné de Jérusalem de soixante stades;
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14et ils s’entretenaient de tout ce qui s’était passé.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15Pendant qu’ils parlaient et discutaient, Jésus s’approcha, et fit route avec eux.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16Mais leurs yeux étaient empêchés de le reconnaître.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
17Il leur dit: De quoi vous entretenez-vous en marchant, pour que vous soyez tout tristes?
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18L’un d’eux, nommé Cléopas, lui répondit: Es-tu le seul qui, séjournant à Jérusalem ne sache pas ce qui y est arrivé ces jours-ci?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19Quoi? leur dit-il. Et ils lui répondirent: Ce qui est arrivé au sujet de Jésus de Nazareth, qui était un prophète puissant en œuvres et en paroles devant Dieu et devant tout le peuple,
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20et comment les principaux sacrificateurs et nos magistrats l’ont livré pour le faire condamner à mort et l’ont crucifié.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21Nous espérions que ce serait lui qui délivrerait Israël; mais avec tout cela, voici le troisième jour que ces choses se sont passées.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22Il est vrai que quelques femmes d’entre nous nous ont fort étonnés; s’étant rendues de grand matin au sépulcre
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23et n’ayant pas trouvé son corps, elles sont venues dire que des anges leur sont apparus et ont annoncé qu’il est vivant.
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24Quelques-uns de ceux qui étaient avec nous sont allés au sépulcre, et ils ont trouvé les choses comme les femmes l’avaient dit; mais lui, ils ne l’ont point vu.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25Alors Jésus leur dit: O hommes sans intelligence, et dont le cœur est lent à croire tout ce qu’ont dit les prophètes!
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26Ne fallait-il pas que le Christ souffrît ces choses, et qu’il entrât dans sa gloire?
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27Et, commençant par Moïse et par tous les prophètes, il leur expliqua dans toutes les Écritures ce qui le concernait.
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28Lorsqu’ils furent près du village où ils allaient, il parut vouloir aller plus loin.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29Mais ils le pressèrent, en disant: Reste avec nous, car le soir approche, le jour est sur son déclin. Et il entra, pour rester avec eux.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30Pendant qu’il était à table avec eux, il prit le pain; et, après avoir rendu grâces, il le rompit, et le leur donna.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31Alors leurs yeux s’ouvrirent, et ils le reconnurent; mais il disparut de devant eux.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32Et ils se dirent l’un à l’autre: Notre cœur ne brûlait-il pas au-dedans de nous, lorsqu’il nous parlait en chemin et nous expliquait les Écritures?
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33Se levant à l’heure même, ils retournèrent à Jérusalem, et ils trouvèrent les onze, et ceux qui étaient avec eux, assemblés
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34et disant: Le Seigneur est réellement ressuscité, et il est apparu à Simon.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35Et ils racontèrent ce qui leur était arrivé en chemin, et comment ils l’avaient reconnu au moment où il rompit le pain.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36Tandis qu’ils parlaient de la sorte, lui-même se présenta au milieu d’eux, et leur dit: La paix soit avec vous!
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37Saisis de frayeur et d’épouvante, ils croyaient voir un esprit.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38Mais il leur dit: Pourquoi êtes-vous troublés, et pourquoi pareilles pensées s’élèvent-elles dans vos cœurs?
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39Voyez mes mains et mes pieds, c’est bien moi; touchez-moi et voyez: un esprit n’a ni chair ni os, comme vous voyez que j’ai.
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40Et en disant cela, il leur montra ses mains et ses pieds.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
41Comme, dans leur joie, ils ne croyaient point encore, et qu’ils étaient dans l’étonnement, il leur dit: Avez-vous ici quelque chose à manger?
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42Ils lui présentèrent du poisson rôti et un rayon de miel.
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43Il en prit, et il mangea devant eux.
43И узевши изједе пред њима.
44Puis il leur dit: C’est là ce que je vous disais lorsque j’étais encore avec vous, qu’il fallait que s’accomplît tout ce qui est écrit de moi dans la loi de Moïse, dans les prophètes, et dans les psaumes.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45Alors il leur ouvrit l’esprit, afin qu’ils comprissent les Écritures.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46Et il leur dit: Ainsi il est écrit que le Christ souffrirait, et qu’il ressusciterait des morts le troisième jour,
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47et que la repentance et le pardon des péchés seraient prêchés en son nom à toutes les nations, à commencer par Jérusalem.
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48Vous êtes témoins de ces choses.
48А ви сте сведоци овоме.
49Et voici, j’enverrai sur vous ce que mon Père a promis; mais vous, restez dans la ville jusqu’à ce que vous soyez revêtus de la puissance d’en haut.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50Il les conduisit jusque vers Béthanie, et, ayant levé les mains, il les bénit.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51Pendant qu’il les bénissait, il se sépara d’eux, et fut enlevé au ciel.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52Pour eux, après l’avoir adoré, ils retournèrent à Jérusalem avec une grande joie;
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53et ils étaient continuellement dans le temple, louant et bénissant Dieu.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.