Psalmen 66
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding. Een lied; een psalm.
1Покликни Богу, сва земљо!
2Juich, heel de aarde, God ter ere, En prijs de glans van zijn Naam; Hef een heerlijk loflied aan,
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3En zeg tot God: Hoe ontzaglijk uw werken! Om uw almacht moeten uw vijanden U vleien,
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4En moet heel de aarde U aanbidden, U ter eer een lofzang zingen, Glorie brengen aan uw Naam!
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Komt, en ziet de werken van God, Zijn wondere daden voor de kinderen der mensen:
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6De zee legde Hij droog, En ze trokken te voet door de stroom! Laat ons in Hem ons verheugen,
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7Hij, die eeuwig heerst door zijn kracht; Hij houdt zijn oog op de volkeren gericht, En geen weerspannige durft tegen Hem opstaan.
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8Zegent, volkeren, onzen God, Laat zijn loflied luid weerschallen;
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9Hij is het, die ons in het leven hield, Onze voet niet liet wankelen.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Toch hebt Gij ons beproefd, o mijn God, Ons gelouterd, als men zilver loutert;
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Gij hebt ons in ellende gedompeld, Ons rampen op de heupen gelegd.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Gij hebt anderen ons op het hoofd doen zitten, We zijn door vuur en water gegaan: Maar eindelijk toch Hebt Gij ons uitkomst gebracht.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Zo treed ik met offers binnen uw huis, Om te volbrengen wat ik U heb beloofd:
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14Wat mijn lippen hebben gesproken, Wat mijn mond in mijn nood heeft gezegd.
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Vette lammeren draag ik U Als brandoffers op; En met de offergeur van rammen, Bied ik U runderen en bokken aan.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Komt nu en hoort, ik wil u allen verkonden, U, die God vreest, wat Hij aan mij heeft gedaan:
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17Nauwelijks riep ik Hem aan met mijn mond, Of ik had een danklied op mijn tong!
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Was ik mij kwaad bewust in mijn hart, Dan had de Heer mij niet verhoord:
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19Maar nu heeft God naar mij geluisterd, En op mijn smeken gelet!
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Gezegend zij God, die mijn bede niet afwees, Mij zijn genade niet onthield!
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.