Psalmen 129
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Een bedevaartslied. Van jongs af heeft men wreed mij mishandeld, Mag Israël wel zeggen;
1Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
2Mij hardvochtig gekweld sinds mijn jeugd, Maar nooit mij gebroken.
2Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
3Ploegers hebben mijn rug beploegd, En lange voren getrokken;
3На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
4Maar Jahweh bleef trouw: De riemen der bozen sneed Hij stuk.
4Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
5Beschaamd moeten vluchten Alle haters van Sion.
5Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
6Ze zullen worden als gras op de daken, Dat vóór het opschiet, verdort;
6Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
7Waarmee geen maaier zijn hand kan vullen, Geen hooier zijn arm.
7Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
8En niemand zal in het voorbijgaan zeggen: “De zegen van Jahweh over u; Wij zegenen u in Jahweh’s Naam!”
8И који пролазе неће рећи: „Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.