Psalmen 44
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding. Van de zonen van Kore; een leerdicht. O God, wij hebben het met eigen oren gehoord, Onze vaderen hebben het ons verteld, Wat Gij gedaan hebt in hun dagen, Met eigen hand in vroeger tijd.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2Naties hebt Gij uitgeroeid om hèn te planten, Volkeren geveld, om hèn te doen groeien.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3Neen, niet met hun zwaard namen zij bezit van het Land, Niet hun arm bracht hun zege: Maar het was uw rechterhand en uw arm En het licht van uw aanschijn, omdat Gij ze lief hadt.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Gij waart het, mijn Koning en God, Die Jakob de zege verleende;
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5Met úw hulp sloegen wij onze vijanden neer, Door úw Naam trapten wij onze haters tegen de grond;
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Neen, ik heb niet vertrouwd op mijn boog, En mijn zwaard kon de zege niet schenken.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7Maar Gij hebt ons van onze verdrukkers verlost, En onze haters te schande gemaakt;
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8In God mochten we steeds blijven roemen, En uw Naam in eeuwigheid prijzen!
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Maar nú hebt Gij ons verstoten, ons te schande gemaakt, En trekt niet meer met onze heirscharen op;
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10Gij laat ons vluchten voor onze verdrukkers, En onze haters roven ons leeg!
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Gij levert ons als slachtvee uit, En verstrooit ons onder de naties;
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12Verkoopt uw volk voor een spotprijs, En geeft het bijna voor niet!
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13Gij maakt ons tot smaad onzer buren, Tot spot en hoon voor die ons omringen;
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Gij laat de heidenen over ons schimpen, De volkeren meewarig het hoofd over ons schudden.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Mijn schande staat mij altijd voor ogen, En de schaamte bedekt mijn gelaat,
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Om de praatjes van schimper en spotter, Om de blik van vijand en hater.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17En dit alles trof ons, ofschoon wij U niet hebben vergeten, En uw Verbond niet hebben verbroken.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18Ons hart is niet afvallig geworden, Onze schreden dwaalden niet af van uw pad;
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19Toch hebt Gij ons naar het oord der jakhalzen verwezen, En ons met de schaduw des doods overdekt.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20Of, hadden wij de Naam van onzen God soms vergeten, Onze handen naar vreemde goden geheven:
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21Zou God het misschien niet hebben geweten, Hij, die de hartsgeheimen doorgrondt?
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22Neen, om Uwentwil blijft men ons wurgen, En worden wij als slachtvee behandeld!
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Sta op dan; waarom zoudt Gij slapen, o Heer! Ontwaak; blijf ons niet altijd verstoten!
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24Waarom zoudt Gij uw aanschijn verbergen, Onze nood en ellende vergeten?
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Want onze ziel ligt gebukt in het stof, En ons lichaam kleeft vast aan de grond.
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Sta op, ons te hulp! Red ons om wille van uw genade!
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.