Psalmen 88
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Een lied; een psalm van de zonen van Kore. Voor muziekbegeleiding; met de fluit. Een klaag- en leerdicht van Heman, den Ezrachiet. Jahweh, mijn God, overdag roep ik om hulp, En schrei des nachts voor uw aanschijn.
1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2Laat mijn gebed voor uw aangezicht dringen; Luister toch naar mijn klagen.
2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3Want mijn ziel is zat van ellende, Mijn leven het rijk der doden nabij;
3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
4Men telt mij bij hen, die ten grave dalen, Ik ben als een man, aan het eind van zijn kracht.
4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5Ik ben als de doden verstoten, Als lijken, die in het graf zijn gelegd: Aan wie Gij niet langer meer denkt, En die aan uw hand zijn onttrokken.
5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6Gij hebt mij in de diepe grafkuil gestort, In duisternis en in de schaduw des doods;
6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7Uw toorn drukt zwaar op mij neer, Al uw golven slaan over mij heen.
7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8Gij hebt mijn vrienden van mij vervreemd, En ze van mij laten walgen; Ik zit in de knel, en kan er niet uit,
8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9Mijn oog versmacht van ellende. De ganse dag, Jahweh, roep ik U aan, En strek mijn handen naar U uit:
9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10Of doet Gij aan de doden nog wonderen, Staan de schimmen soms op, om U te loven?
10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11Zal men in het graf van uw goedheid gewagen, Van uw trouw in de afgrond;
11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12Zal men in de duisternis uw wondermacht kennen, Uw gerechtigheid in het land van vergeten?
12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13Daarom, Jahweh, roep ik U aan, Treedt iedere morgen mijn bede U tegen.
13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14Waarom zoudt Gij mij dan verstoten, o Jahweh, En mij uw aanschijn verbergen?
14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15Van jongsaf ben ik in ellende en zorgen gedompeld, Ik ben radeloos onder de last van uw plagen;
15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16Uw gramschap slaat over mij heen, Uw verschrikkingen overstelpen mij.
16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17Als water omringen ze mij iedere dag, En sluiten mij helemaal in;
17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18Gij hebt vrienden en makkers van mij vervreemd, En mijn bekenden door mijn ellende.
18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.