Psalms 88

Berean Standard Bible

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1O LORD, the God of my salvation, day and night I cry out before You.

1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

2May my prayer come before You; incline Your ear to my cry.

2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

3For my soul is full of troubles, and my life draws near to Sheol.

3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

4I am counted among those descending to the Pit. I am like a man without strength.

4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

5I am forsaken among the dead, like the slain who lie in the grave, whom You remember no more, who are cut off from Your care.

5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

6You have laid me in the lowest Pit, in the darkest of the depths.

6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

7Your wrath weighs heavily upon me; all Your waves have submerged me. Selah

7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

8You have removed my friends from me; You have made me repulsive to them; I am confined and cannot escape.

8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

9My eyes grow dim with grief. I call to You daily, O LORD; I spread out my hands to You.

9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

10Do You work wonders for the dead? Do departed spirits rise up to praise You? Selah

10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

11Can Your loving devotion be proclaimed in the grave, Your faithfulness in Abaddon ?

11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

12Will Your wonders be known in the darkness, or Your righteousness in the land of oblivion?

12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

13But to You, O LORD, I cry for help; in the morning my prayer comes before You.

13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

14Why, O LORD, do You reject me? Why do You hide Your face from me?

14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

15From my youth I was afflicted and near death. I have borne Your terrors; I am in despair.

15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

16Your wrath has swept over me; Your terrors have destroyed me.

16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

17All day long they engulf me like water; they enclose me on every side.

17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

18You have removed my beloved and my friend; darkness is my closest companion.

18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.