Psalms 69
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Save me, O God, for the waters are up to my neck.
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2I have sunk into the miry depths, where there is no footing; I have drifted into deep waters, where the flood engulfs me.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3I am weary from my crying; my throat is parched. My eyes fail, looking for my God.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Those who hate me without cause outnumber the hairs of my head; many are those who would destroy me— my enemies for no reason. Though I did not steal, I must repay.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5You know my folly, O God, and my guilt is not hidden from You.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6May those who hope in You not be ashamed through me, O Lord GOD of Hosts; may those who seek You not be dishonored through me, O God of Israel.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7For I have endured scorn for Your sake, and shame has covered my face.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8I have become a stranger to my brothers and a foreigner to my mother’s sons,
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9because zeal for Your house has consumed me, and the insults of those who insult You have fallen on me.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10I wept and fasted, but it brought me reproach.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11I made sackcloth my clothing, and I was sport to them.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12Those who sit at the gate mock me, and I am the song of drunkards.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13But my prayer to You, O LORD, is for a time of favor. In Your abundant loving devotion, O God, answer me with Your sure salvation.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Rescue me from the mire and do not let me sink; deliver me from my foes and out of the deep waters.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Do not let the floods engulf me or the depths swallow me up; let not the Pit close its mouth over me.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Answer me, O LORD, for Your loving devotion is good; turn to me in keeping with Your great compassion.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17Hide not Your face from Your servant, for I am in distress. Answer me quickly!
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Draw near to my soul and redeem me; ransom me because of my foes.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19You know my reproach, my shame and disgrace. All my adversaries are before You.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Insults have broken my heart, and I am in despair. I looked for sympathy, but there was none, for comforters, but I found no one.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21They poisoned my food with gall and gave me vinegar to quench my thirst.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22May their table become a snare; may it be a retribution and a trap.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23May their eyes be darkened so they cannot see, and their backs be bent forever.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Pour out Your wrath upon them, and let Your burning anger overtake them.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25May their place be deserted; let there be no one to dwell in their tents.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26For they persecute the one You struck and recount the pain of those You wounded.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Add iniquity to their iniquity; let them not share in Your righteousness.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28May they be blotted out of the Book of Life and not listed with the righteous.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29But I am in pain and distress; let Your salvation protect me, O God.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30I will praise God’s name in song and exalt Him with thanksgiving.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31And this will please the LORD more than an ox, more than a bull with horns and hooves.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32The humble will see and rejoice. You who seek God, let your hearts be revived!
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33For the LORD listens to the needy and does not despise His captive people.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Let heaven and earth praise Him, the seas and everything that moves in them.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35For God will save Zion and rebuild the cities of Judah, that they may dwell there and possess it.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36The descendants of His servants will inherit it, and those who love His name will settle in it.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.