Psalms 39
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I said, “I will watch my ways so that I will not sin with my tongue; I will guard my mouth with a muzzle as long as the wicked are present.”
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2I was speechless and still; I remained silent, even from speaking good, and my sorrow was stirred.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3My heart grew hot within me; as I mused, the fire burned. Then I spoke with my tongue:
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4“Show me, O LORD, my end and the measure of my days. Let me know how fleeting my life is.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5You, indeed, have made my days as handbreadths, and my lifetime as nothing before You. Truly each man at his best exists as but a breath. Selah
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Surely every man goes about like a phantom; surely he bustles in vain; he heaps up riches not knowing who will haul them away.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7And now, O Lord, for what do I wait? My hope is in You.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8Deliver me from all my transgressions; do not make me the reproach of fools.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9I have become mute; I do not open my mouth because of what You have done.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Remove Your scourge from me; I am perishing by the force of Your hand.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11You discipline and correct a man for his iniquity, consuming like a moth what he holds dear; surely each man is but a vapor. Selah
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Hear my prayer, O LORD, and give ear to my cry for help; do not be deaf to my weeping. For I am a foreigner dwelling with You, a stranger like all my fathers.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Turn Your gaze away from me, that I may again be cheered before I depart and am no more.”
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.