Psalms 42
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1As the deer pants for streams of water, so my soul longs after You, O God.
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
2My soul thirsts for God, the living God. When shall I come and appear in God’s presence?
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3My tears have been my food both day and night, while men ask me all day long, “Where is your God?”
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
4These things come to mind as I pour out my soul: how I walked with the multitude, leading the procession to the house of God with shouts of joy and praise.
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
5Why are you downcast, O my soul? Why the unease within me? Put your hope in God, for I will yet praise Him for the salvation of His presence.
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
6O my God, my soul despairs within me. Therefore I remember You from the land of Jordan and the peaks of Hermon— even from Mount Mizar.
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
7Deep calls to deep in the roar of Your waterfalls; all Your breakers and waves have rolled over me.
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
8The LORD decrees His loving devotion by day, and at night His song is with me as a prayer to the God of my life.
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
9I say to God my Rock, “Why have You forgotten me? Why must I walk in sorrow because of the enemy’s oppression?”
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
10Like the crushing of my bones, my enemies taunt me, while they say to me all day long, “Where is your God?”
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
11Why are you downcast, O my soul? Why the unease within me? Put your hope in God, for I will yet praise Him, my Savior and my God.
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.