Psalms 83

Berean Standard Bible

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1O God, be not silent; be not speechless; be not still, O God.

1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

2See how Your enemies rage, how Your foes have reared their heads.

2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.

3With cunning they scheme against Your people and conspire against those You cherish,

3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.

4saying, “Come, let us erase them as a nation; may the name of Israel be remembered no more.”

4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

5For with one mind they plot together, they form an alliance against You—

5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:

6the tents of Edom and the Ishmaelites, of Moab and the Hagrites,

6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

7of Gebal, Ammon, and Amalek, of Philistia with the people of Tyre.

7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

8Even Assyria has joined them, lending strength to the sons of Lot. Selah

8И Асур удруже се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.

9Do to them as You did to Midian, as to Sisera and Jabin at the River Kishon,

9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

10who perished at Endor and became like dung on the ground.

10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

11Make their nobles like Oreb and Zeeb, and all their princes like Zebah and Zalmunna,

11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.

12who said, “Let us possess for ourselves the pastures of God.”

12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

13Make them like tumbleweed, O my God, like chaff before the wind.

13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.

14As fire consumes a forest, as a flame sets the mountains ablaze,

14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

15so pursue them with Your tempest, and terrify them with Your storm.

15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

16Cover their faces with shame, that they may seek Your name, O LORD.

16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!

17May they be ever ashamed and terrified; may they perish in disgrace.

17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!

18May they know that You alone, whose name is the LORD, are Most High over all the earth.

18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.