Psalms 83
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Keep not thou silence, O God: hold not thy peace, and be not still, O God.
1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2For, lo, thine enemies make a tumult: and they that hate thee have lifted up the head.
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3They have taken crafty counsel against thy people, and consulted against thy hidden ones.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4They have said, Come, and let us cut them off from being a nation; that the name of Israel may be no more in remembrance.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5For they have consulted together with one consent: they are confederate against thee:
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6The tabernacles of Edom, and the Ishmaelites; of Moab, and the Hagarenes;
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7Gebal, and Ammon, and Amalek; the Philistines with the inhabitants of Tyre;
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8Assur also is joined with them: they have holpen the children of Lot. Selah.
8И Асур удруже се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9Do unto them as unto the Midianites; as to Sisera, as to Jabin, at the brook of Kison:
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Which perished at Endor: they became as dung for the earth.
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Make their nobles like Oreb, and like Zeeb: yea, all their princes as Zebah, and as Zalmunna:
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Who said, Let us take to ourselves the houses of God in possession.
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13O my God, make them like a wheel; as the stubble before the wind.
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14As the fire burneth a wood, and as the flame setteth the mountains on fire;
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15So persecute them with thy tempest, and make them afraid with thy storm.
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16Fill their faces with shame; that they may seek thy name, O LORD .
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Let them be confounded and troubled for ever; yea, let them be put to shame, and perish:
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18That men may know that thou, whose name alone is JEHOVAH , art the most high over all the earth.
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.