Psalms 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Why standest thou afar off, O LORD ? why hidest thou thyself in times of trouble?
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2The wicked in his pride doth persecute the poor: let them be taken in the devices that they have imagined.
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3For the wicked boasteth of his heart’s desire, and blesseth the covetous, whom the LORD abhorreth.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4The wicked, through the pride of his countenance, will not seek after God: God is not in all his thoughts.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
5His ways are always grievous; thy judgments are far above out of his sight: as for all his enemies, he puffeth at them.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6He hath said in his heart, I shall not be moved: for I shall never be in adversity.
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7His mouth is full of cursing and deceit and fraud: under his tongue is mischief and vanity.
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8He sitteth in the lurking places of the villages: in the secret places doth he murder the innocent: his eyes are privily set against the poor.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9He lieth in wait secretly as a lion in his den: he lieth in wait to catch the poor: he doth catch the poor, when he draweth him into his net.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10He croucheth, and humbleth himself, that the poor may fall by his strong ones.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11He hath said in his heart, God hath forgotten: he hideth his face; he will never see it .
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12Arise, O LORD ; O God, lift up thine hand: forget not the humble.
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13Wherefore doth the wicked contemn God? he hath said in his heart, Thou wilt not require it .
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14Thou hast seen it; for thou beholdest mischief and spite, to requite it with thy hand: the poor committeth himself unto thee; thou art the helper of the fatherless.
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15Break thou the arm of the wicked and the evil man: seek out his wickedness till thou find none.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16The LORD is King for ever and ever: the heathen are perished out of his land.
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17LORD , thou hast heard the desire of the humble: thou wilt prepare their heart, thou wilt cause thine ear to hear:
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18To judge the fatherless and the oppressed, that the man of the earth may no more oppress.
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.