Psalms 10

World English Bible

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Why do you stand far off, LORD? Why do you hide yourself in times of trouble?

1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2In arrogance, the wicked hunt down the weak. They are caught in the schemes that they devise.

2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3For the wicked boasts of his heart’s cravings. He blesses the greedy and condemns the LORD.

3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4The wicked, in the pride of his face, has no room in his thoughts for God.

4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.

5His ways are prosperous at all times. He is arrogant, and your laws are far from his sight. As for all his adversaries, he sneers at them.

5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6He says in his heart, “I shall not be shaken. For generations I shall have no trouble.”

6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7His mouth is full of cursing, deceit, and oppression. Under his tongue is mischief and iniquity.

7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8He lies in wait near the villages. From ambushes, he murders the innocent. His eyes are secretly set against the helpless.

8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9He lurks in secret as a lion in his ambush. He lies in wait to catch the helpless. He catches the helpless when he draws him in his net.

9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10The helpless are crushed. They collapse. They fall under his strength.

10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11He says in his heart, “God has forgotten. He hides his face. He will never see it.”

11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”

12Arise, LORD! God, lift up your hand! Don’t forget the helpless.

12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13Why does the wicked person condemn God, and say in his heart, “God won’t call me into account”?

13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14But you do see trouble and grief. You consider it to take it into your hand. You help the victim and the fatherless.

14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15Break the arm of the wicked. As for the evil man, seek out his wickedness until you find none.

15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16The LORD is King forever and ever! The nations will perish out of his land.

16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17LORD, you have heard the desire of the humble. You will prepare their heart. You will cause your ear to hear,

17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18to judge the fatherless and the oppressed, that man who is of the earth may terrify no more.

18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.