Psalms 10
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Why standest Thou afar off, O LORD? Why hidest Thou Thyself in times of trouble?
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2Through the pride of the wicked the poor is hotly pursued, they are taken in the devices that they have imagined.
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3For the wicked boasteth of his heart's desire, and the covetous vaunteth himself, though he contemn the LORD.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4The wicked, in the pride of his countenance, saith: 'He will not require'; all his thoughts are: 'There is no God.'
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
5His ways prosper at all times; Thy judgments are far above out of his sight; as for all his adversaries, he puffeth at them.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6He saith in his heart: 'I shall not be moved, I who to all generations shall not be in adversity.'
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7His mouth is full of cursing and deceit and oppression; under his tongue is mischief and iniquity.
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8He sitteth in the lurking-places of the villages; in secret places doth he slay the innocent; his eyes are on the watch for the helpless.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9He lieth in wait in a secret place as a lion in his lair, he lieth in wait to catch the poor; he doth catch the poor, when he draweth him up in his net.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10He croucheth, he boweth down, and the helpless fall into his mighty claws.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11He hath said in his heart: 'God hath forgotten; He hideth His face; He will never see.'
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12Arise, O LORD; O God, lift up Thy hand; forget not the humble.
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13Wherefore doth the wicked contemn God, and say in his heart: 'Thou wilt not require'?
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14Thou hast seen; for Thou beholdest trouble and vexation, to requite them with Thy hand; unto Thee the helpless committeth himself; Thou hast been the helper of the fatherless.
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15Break Thou the arm of the wicked; and as for the evil man, search out his wickedness, till none be found.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16The LORD is King for ever and ever; the nations are perished out of His land.
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17LORD, Thou hast heard the desire of the humble: Thou wilt direct their heart, Thou wilt cause Thine ear to attend;
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18To right the fatherless and the oppressed, that man who is of the earth may be terrible no more.
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.