Psalms 109
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1For the Leader. A Psalm of David. O God of my praise, keep not silence;
1Боже, славо моја, немој ћутати,
2For the mouth of the wicked and the mouth of deceit have they opened against me; they have spoken unto me with a lying tongue.
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3They compassed me about also with words of hatred, and fought against me without a cause.
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4In return for my love they are my adversaries; but I am all prayer.
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5And they have laid upon me evil for good, and hatred for my love:
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6'Set Thou a wicked man over him; and let an adversary stand at his right hand.
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7When he is judged, let him go forth condemned; and let his prayer be turned into sin.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8Let his days be few; let another take his charge.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9Let his children be fatherless, and his wife a widow.
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10Let his children be vagabonds, and beg; and let them seek their bread out of their desolate places.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11Let the creditor distrain all that he hath; and let strangers make spoil of his labour.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12Let there be none to extend kindness unto him; neither let there be any to be gracious unto his fatherless children.
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13Let his posterity be cut off; in the generation following let their name be blotted out.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14Let the iniquity of his fathers be brought to remembrance unto the LORD; and let not the sin of his mother be blotted out.
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15Let them be before the LORD continually, that He may cut off the memory of them from the earth.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16Because that he remembered not to do kindness, but persecuted the poor and needy man, and the broken in heart he was ready to slay.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17Yea, he loved cursing, and it came unto him; and he delighted not in blessing, and it is far from him.
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18He clothed himself also with cursing as with his raiment, and it is come into his inward parts like water, and like oil into his bones.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19Let it be unto him as the garment which he putteth on, and for the girdle wherewith he is girded continually.'
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20This would mine adversaries effect from the LORD, and they that speak evil against my soul.
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21But Thou, O GOD the Lord, deal with me for Thy name's sake; because Thy mercy is good, deliver Thou me.
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22For I am poor and needy, and my heart is wounded within me.
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23I am gone like the shadow when it lengtheneth; I am shaken off as the locust.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24My knees totter through fasting; and my flesh is lean, and hath no fatness.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25I am become also a taunt unto them; when they see me, they shake their head.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26Help me, O LORD my God; O save me according to Thy mercy;
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27That they may know that this is Thy hand; that Thou, LORD, hast done it.
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28Let them curse, but bless Thou; when they arise, they shall be put to shame, but Thy servant shall rejoice.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29Mine adversaries shall be clothed with confusion, and shall put on their own shame as a robe.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30I will give great thanks unto the LORD with my mouth; yea, I will praise Him among the multitude;
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31Because He standeth at the right hand of the needy, to save him from them that judge his soul.
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.