Psalms 137
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1By the rivers of Babylon, there we sat down, yea, we wept, when we remembered Zion.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2Upon the willows in the midst thereof we hanged up our harps.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3For there they that led us captive asked of us words of song, and our tormentors asked of us mirth: 'Sing us one of the songs of Zion.'
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4How shall we sing the LORD'S song in a foreign land?
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5If I forget thee, O Jerusalem, let my right hand forget her cunning.
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Let my tongue cleave to the roof of my mouth, if I remember thee not; if I set not Jerusalem above my chiefest joy.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Remember, O LORD, against the children of Edom the day of Jerusalem; who said: 'Rase it, rase it, even to the foundation thereof.'
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8O daughter of Babylon, that art to be destroyed; happy shall he be, that repayeth thee as thou hast served us.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Happy shall he be, that taketh and dasheth thy little ones against the rock.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.