Psalms 102
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(102-1) A Prayer of the afflicted, when he fainteth, and poureth out his complaint before the LORD. (102-2) O LORD, hear my prayer, and let my cry come unto Thee.
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2(102-3) Hide not Thy face from me in the day of my distress; incline Thine ear unto me; in the day when I call answer me speedily.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3(102-4) For my days are consumed like smoke, and my bones are burned as a hearth.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4(102-5) My heart is smitten like grass, and withered; for I forget to eat my bread.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5(102-6) By reason of the voice of my sighing my bones cleave to my flesh.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6(102-7) I am like a pelican of the wilderness; I am become as an owl of the waste places.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7(102-8) I watch, and am become like a sparrow that is alone upon the housetop.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8(102-9) Mine enemies taunt me all the day; they that are mad against me do curse by me.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9(102-10) For I have eaten ashes like bread, and mingled my drink with weeping,
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10(102-11) Because of Thine indignation and Thy wrath; for Thou hast taken me up, and cast me away.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11(102-12) My days are like a lengthening shadow; and I am withered like grass.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12(102-13) But Thou, O LORD, sittest enthroned for ever; and Thy name is unto all generations.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13(102-14) Thou wilt arise, and have compassion upon Zion; for it is time to be gracious unto her, for the appointed time is come.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14(102-15) For Thy servants take pleasure in her stones, and love her dust.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15(102-16) So the nations will fear the name of the LORD, and all the kings of the earth Thy glory;
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16(102-17) When the LORD hath built up Zion, when He hath appeared in His glory;
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17(102-18) When He hath regarded the prayer of the destitute, and hath not despised their prayer.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18(102-19) This shall be written for the generation to come; and a people which shall be created shall praise the LORD.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19(102-20) For He hath looked down from the height of His sanctuary; from heaven did the LORD behold the earth;
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20(102-21) To hear the groaning of the prisoner; to loose those that are appointed to death;
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21(102-22) That men may tell of the name of the LORD in Zion, and His praise in Jerusalem;
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22(102-23) When the peoples are gathered together, and the kingdoms, to serve the LORD.
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23(102-24) He weakened my strength in the way; He shortened my days.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24(102-25) I say: 'O my God, take me not away in the midst of my days, Thou whose years endure throughout all generations.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25(102-26) Of old Thou didst lay the foundation of the earth; and the heavens are the work of Thy hands.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26(102-27) They shall perish, but Thou shalt endure; yea, all of them shall wax old like a garment; as a vesture shalt Thou change them, and they shall pass away;
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27(102-28) But Thou art the selfsame, and Thy years shall have no end.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28(102-29) The children of Thy servants shall dwell securely, and their seed shall be established before Thee.'
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.