Psalmorum 102
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ipsi David. [Benedic, anima mea, Domino, et omnia quæ intra me sunt nomini sancto ejus.
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Benedic, anima mea, Domino, et noli oblivisci omnes retributiones ejus.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Qui propitiatur omnibus iniquitatibus tuis; qui sanat omnes infirmitates tuas:
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4qui redimit de interitu vitam tuam; qui coronat te in misericordia et miserationibus:
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5qui replet in bonis desiderium tuum; renovabitur ut aquilæ juventus tua:
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6faciens misericordias Dominus, et judicium omnibus injuriam patientibus.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7Notas fecit vias suas Moysi; filiis Israël voluntates suas.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Miserator et misericors Dominus: longanimis, et multum misericors.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Non in perpetuum irascetur, neque in æternum comminabitur.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10Non secundum peccata nostra fecit nobis, neque secundum iniquitates nostras retribuit nobis.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11Quoniam secundum altitudinem cæli a terra, corroboravit misericordiam suam super timentes se;
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12quantum distat ortus ab occidente, longe fecit a nobis iniquitates nostras.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Quomodo miseretur pater filiorum, misertus est Dominus timentibus se.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Quoniam ipse cognovit figmentum nostrum; recordatus est quoniam pulvis sumus.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15Homo, sicut fœnum dies ejus; tamquam flos agri, sic efflorebit:
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16quoniam spiritus pertransibit in illo, et non subsistet, et non cognoscet amplius locum suum.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Misericordia autem Domini ab æterno, et usque in æternum super timentes eum. Et justitia illius in filios filiorum,
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18his qui servant testamentum ejus, et memores sunt mandatorum ipsius ad faciendum ea.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Dominus in cælo paravit sedem suam, et regnum ipsius omnibus dominabitur.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20Benedicite Domino, omnes angeli ejus: potentes virtute, facientes verbum illius, ad audiendam vocem sermonum ejus.
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21Benedicite Domino, omnes virtutes ejus; ministri ejus, qui facitis voluntatem ejus.
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22Benedicite Domino, omnia opera ejus: in omni loco dominationis ejus, benedic, anima mea, Domino.]
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
no verse 23 in this text
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
no verse 24 in this text
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
no verse 25 in this text
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
no verse 26 in this text
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
no verse 27 in this text
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
no verse 28 in this text
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.