Psalmorum 59

Clementine Vulgate, 1598

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1In finem, pro his qui immutabuntur, in tituli inscriptionem ipsi David, in doctrinam,

1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.

2cum succendit Mesopotamiam Syriæ et Sobal, et convertit Joab, et percussit Idumæam in valle Salinarum duodecim millia.

2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

3[Deus, repulisti nos, et destruxisti nos; iratus es, et misertus es nobis.

3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.

4Commovisti terram, et conturbasti eam; sana contritiones ejus, quia commota est.

4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.

5Ostendisti populo tuo dura; potasti nos vino compunctionis.

5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

6Dedisti metuentibus te significationem, ut fugiant a facie arcus; ut liberentur dilecti tui.

6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

7Salvum fac dextera tua, et exaudi me.

7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

8Deus locutus est in sancto suo: lætabor, et partibor Sichimam; et convallem tabernaculorum metibor.

8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.

9Meus est Galaad, et meus est Manasses; et Ephraim fortitudo capitis mei. Juda rex meus;

9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.

10Moab olla spei meæ. In Idumæam extendam calceamentum meum: mihi alienigenæ subditi sunt.

10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

11Quis deducet me in civitatem munitam? quis deducet me usque in Idumæam?

11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

12nonne tu, Deus, qui repulisti nos? et non egredieris, Deus, in virtutibus nostris?

12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

13Da nobis auxilium de tribulatione, quia vana salus hominis.

13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

14In Deo faciemus virtutem; et ipse ad nihilum deducet tribulantes nos.]

14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

no verse 15 in this text

15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

no verse 16 in this text

16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.

no verse 17 in this text

17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.