Psalmorum 79
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem, pro iis qui commutabuntur. Testimonium Asaph, psalmus.
1Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2[Qui regis Israël, intende; qui deducis velut ovem Joseph. Qui sedes super cherubim, manifestare
2Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3coram Ephraim, Benjamin, et Manasse. Excita potentiam tuam, et veni, ut salvos facias nos.
3Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4Deus, converte nos, et ostende faciem tuam, et salvi erimus.
4Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5Domine Deus virtutum, quousque irasceris super orationem servi tui?
5Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6cibabis nos pane lacrimarum, et potum dabis nobis in lacrimis in mensura?
6Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7Posuisti nos in contradictionem vicinis nostris, et inimici nostri subsannaverunt nos.
7Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8Deus virtutum, converte nos, et ostende faciem tuam, et salvi erimus.
8Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9Vineam de Ægypto transtulisti: ejecisti gentes, et plantasti eam.
9Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10Dux itineris fuisti in conspectu ejus; plantasti radices ejus, et implevit terram.
10Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11Operuit montes umbra ejus, et arbusta ejus cedros Dei.
11Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12Extendit palmites suos usque ad mare, et usque ad flumen propagines ejus.
12Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13Ut quid destruxisti maceriam ejus, et vindemiant eam omnes qui prætergrediuntur viam?
13А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
14Exterminavit eam aper de silva, et singularis ferus depastus est eam.
no verse 14 in this text
15Deus virtutum, convertere, respice de cælo, et vide, et visita vineam istam:
no verse 15 in this text
16et perfice eam quam plantavit dextera tua, et super filium hominis quem confirmasti tibi.
no verse 16 in this text
17Incensa igni et suffossa, ab increpatione vultus tui peribunt.
no verse 17 in this text
18Fiat manus tua super virum dexteræ tuæ, et super filium hominis quem confirmasti tibi.
no verse 18 in this text
19Et non discedimus a te: vivificabis nos, et nomen tuum invocabimus.
no verse 19 in this text
20Domine Deus virtutum, converte nos, et ostende faciem tuam, et salvi erimus.]
no verse 20 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.