Psalmorum 141
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Intellectus David, cum esset in spelunca, oratio.
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2[Voce mea ad Dominum clamavi, voce mea ad Dominum deprecatus sum.
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Effundo in conspectu ejus orationem meam, et tribulationem meam ante ipsum pronuntio:
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4in deficiendo ex me spiritum meum, et tu cognovisti semitas meas. In via hac qua ambulabam absconderunt laqueum mihi.
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5Considerabam ad dexteram, et videbam, et non erat qui cognosceret me: periit fuga a me, et non est qui requirat animam meam.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Clamavi ad te, Domine; dixi: Tu es spes mea, portio mea in terra viventium.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Intende ad deprecationem meam, quia humiliatus sum nimis. Libera me a persequentibus me, quia confortati sunt super me.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8Educ de custodia animam meam ad confitendum nomini tuo; me exspectant justi donec retribuas mihi.]
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
no verse 9 in this text
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
no verse 10 in this text
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.