Psalmorum 13
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem. Psalmus David. [Dixit insipiens in corde suo: Non est Deus. Corrupti sunt, et abominabiles facti sunt in studiis suis; non est qui faciat bonum, non est usque ad unum.
1Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?
2Dominus de cælo prospexit super filios hominum, ut videat si est intelligens, aut requirens Deum.
2Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?
3Omnes declinaverunt, simul inutiles facti sunt. Non est qui faciat bonum, non est usque ad unum. Sepulchrum patens est guttur eorum; linguis suis dolose agebant. Venenum aspidum sub labiis eorum, quorum os maledictione et amaritudine plenum est; veloces pedes eorum ad effundendum sanguinem. Contritio et infelicitas in viis eorum, et viam pacis non cognoverunt; non est timor Dei ante oculos eorum.
3Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.
4Nonne cognoscent omnes qui operantur iniquitatem, qui devorant plebem meam sicut escam panis?
4Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.
5Dominum non invocaverunt; illic trepidaverunt timore, ubi non erat timor.
5А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.
6Quoniam Dominus in generatione justa est: consilium inopis confudistis, quoniam Dominus spes ejus est.
6Певаћу Господу, који ми добро чини.
7Quis dabit ex Sion salutare Israël? Cum averterit Dominus captivitatem plebis suæ, exsultabit Jacob, et lætabitur Israël.]
no verse 7 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.