Psalmorum 52
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem, pro Maëleth intelligentiæ David. [Dixit insipiens in corde suo: Non est Deus.
1Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2Corrupti sunt, et abominabiles facti sunt in iniquitatibus; non est qui faciat bonum.
2Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3Deus de cælo prospexit super filios hominum, ut videat si est intelligens, aut requirens Deum.
3Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
4Omnes declinaverunt; simul inutiles facti sunt: non est qui faciat bonum, non est usque ad unum.
4Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
5Nonne scient omnes qui operantur iniquitatem, qui devorant plebem meam ut cibum panis?
5Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.
6Deum non invocaverunt; illic trepidaverunt timore, ubi non erat timor. Quoniam Deus dissipavit ossa eorum qui hominibus placent: confusi sunt, quoniam Deus sprevit eos.
6Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:
7Quis dabit ex Sion salutare Israël? cum converterit Deus captivitatem plebis suæ, exsultabit Jacob, et lætabitur Israël.]
7Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
no verse 8 in this text
8А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.
no verse 9 in this text
9Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.