Psalmorum 90

Clementine Vulgate, 1598

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Laus cantici David. [Qui habitat in adjutorio Altissimi, in protectione Dei cæli commorabitur.

1Господе! Ти си нам уточиште од колена до колена.

2Dicet Domino: Susceptor meus es tu, et refugium meum; Deus meus, sperabo in eum.

2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

3Quoniam ipse liberavit me de laqueo venantium, et a verbo aspero.

3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

4Scapulis suis obumbrabit tibi, et sub pennis ejus sperabis.

4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

5Scuto circumdabit te veritas ejus: non timebis a timore nocturno;

5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

6a sagitta volante in die, a negotio perambulante in tenebris, ab incursu, et dæmonio meridiano.

6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

7Cadent a latere tuo mille, et decem millia a dextris tuis; ad te autem non appropinquabit.

7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

8Verumtamen oculis tuis considerabis, et retributionem peccatorum videbis.

8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

9Quoniam tu es, Domine, spes mea; Altissimum posuisti refugium tuum.

9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

10Non accedet ad te malum, et flagellum non appropinquabit tabernaculo tuo.

10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

11Quoniam angelis suis mandavit de te, ut custodiant te in omnibus viis tuis.

11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

12In manibus portabunt te, ne forte offendas ad lapidem pedem tuum.

12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

13Super aspidem et basiliscum ambulabis, et conculcabis leonem et draconem.

13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

14Quoniam in me speravit, liberabo eum; protegam eum, quoniam cognovit nomen meum.

14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

15Clamabit ad me, et ego exaudiam eum; cum ipso sum in tribulatione: eripiam eum, et glorificabo eum.

15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

16Longitudine dierum replebo eum, et ostendam illi salutare meum.]

16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

no verse 17 in this text

17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.