Psalmen 90
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Gebet Mose's, des Mannes Gottes. Herr, Gott, du bist unsre Zuflucht für und für.
1Господе! Ти си нам уточиште од колена до колена.
2Ehe denn die Berge wurden und die Erde und die Welt geschaffen wurden, bist du, Gott, von Ewigkeit zu Ewigkeit,
2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3der du die Menschen lässest sterben und sprichst: Kommt wieder, Menschenkinder!
3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4Denn tausend Jahre sind vor dir wie der Tag, der gestern vergangen ist, und wie eine Nachtwache.
4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5Du lässest sie dahinfahren wie einen Strom; sie sind wie ein Schlaf, gleichwie ein Gras, das doch bald welk wird,
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6das da frühe blüht und bald welk wird und des Abends abgehauen wird und verdorrt.
6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7Das macht dein Zorn, daß wir so vergehen, und dein Grimm, daß wir so plötzlich dahinmüssen.
7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8Denn unsere Missetaten stellst du vor dich, unsre unerkannte Sünde ins Licht vor deinem Angesicht.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9Darum fahren alle unsere Tage dahin durch deinen Zorn; wir bringen unsre Jahre zu wie ein Geschwätz.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10Unser Leben währet siebzig Jahre, und wenn's hoch kommt, so sind's achtzig Jahre, und wenn's köstlich gewesen ist, so ist es Mühe und Arbeit gewesen; denn es fährt schnell dahin, als flögen wir davon.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11Wer glaubt aber, daß du so sehr zürnest, und wer fürchtet sich vor solchem deinem Grimm?
11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12Lehre uns bedenken, daß wir sterben müssen, auf daß wir klug werden.
12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13HERR, kehre doch wieder zu uns und sei deinen Knechten gnädig!
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14Fülle uns früh mit deiner Gnade, so wollen wir rühmen und fröhlich sein unser Leben lang.
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15Erfreue uns nun wieder, nachdem du uns so lange plagest, nachdem wir so lange Unglück leiden.
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16Zeige deinen Knechten deine Werke und deine Ehre ihren Kindern.
16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17Und der HERR, unser Gott, sei uns freundlich und fördere das Werk unsrer Hände bei uns; ja, das Werk unsrer Hände wolle er fördern!
17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.