Psalmen 132

Lutherbibel 1912

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Ein Lied im höhern Chor. Gedenke, HERR, an David und all sein Leiden,

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

2der dem HERRN schwur und gelobte dem Mächtigen Jakobs:

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

3“Ich will nicht in die Hütte meines Hauses gehen noch mich aufs Lager meines Bettes legen,

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

4ich will meine Augen nicht schlafen lassen noch meine Augenlider schlummern,

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

5bis ich eine Stätte finde für den HERRN, zur Wohnung des Mächtigen Jakobs.”

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

6Siehe, wir hörten von ihr in Ephratha; wir haben sie gefunden auf dem Felde des Waldes.

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

7Wir wollen in seine Wohnung gehen und anbeten vor seinem Fußschemel.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

8HERR, mache dich auf zu deiner Ruhe, du und die Lade deiner Macht!

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

9Deine Priester laß sich kleiden mit Gerechtigkeit und deine Heiligen sich freuen.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

10Wende nicht weg das Antlitz deines Gesalbten um deines Knechtes David willen.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

11Der HERR hat David einen wahren Eid geschworen, davon wird er sich nicht wenden: “Ich will dir auf deinen Stuhl setzen die Frucht deines Leibes.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

12Werden deine Kinder meinen Bund halten und mein Zeugnis, das ich sie lehren werde, so sollen auch ihre Kinder auf deinem Stuhl sitzen ewiglich.”

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

13Denn der HERR hat Zion erwählt und hat Lust, daselbst zu wohnen.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

14“Dies ist meine Ruhe ewiglich, hier will ich wohnen; denn es gefällt mir wohl.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

15Ich will ihre Speise segnen und ihren Armen Brot genug geben.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

16Ihre Priester will ich mit Heil kleiden, und ihre Heiligen sollen fröhlich sein.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

17Daselbst soll aufgehen das Horn Davids; ich habe meinen Gesalbten eine Leuchte zugerichtet.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

18Seine Feinde will ich mit Schanden kleiden; aber über ihm soll blühen seine Krone.”

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.