Psalmen 86

Lutherbibel 1912

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Ein Gebet Davids. HERR, neige deine Ohren und erhöre mich; denn ich bin elend und arm.

1Пригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

2Bewahre meine Seele; denn ich bin heilig. Hilf du, mein Gott, deinem Knechte, der sich verläßt auf dich.

2Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.

3Herr, sei mir gnädig; denn ich rufe täglich zu dir!

3Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.

4Erfreue die Seele deines Knechtes; denn nach dir, Herr, verlangt mich.

4Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.

5Denn du, Herr, bist gut und gnädig, von großer Güte allen, die dich anrufen.

5Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.

6Vernimm, HERR, mein Gebet und merke auf die Stimme meines Flehens.

6Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.

7In der Not rufe ich dich an; du wollest mich erhören.

7У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.

8Herr, dir ist keiner gleich unter den Göttern, und ist niemand, der tun kann wie du.

8Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.

9Alle Heiden die du gemacht hast, werden kommen und vor dir anbeten, Herr, und deinen Namen ehren,

9Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.

10daß du so groß bist und Wunder tust und allein Gott bist.

10Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.

11Weise mir, HERR, deinen Weg, daß ich wandle in deiner Wahrheit; erhalte mein Herz bei dem einen, daß ich deinen Namen fürchte.

11Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.

12Ich danke dir, Herr, mein Gott, von ganzem Herzen und ehre deinen Namen ewiglich.

12Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.

13Denn deine Güte ist groß über mich; du hast meine Seele errettet aus der tiefen Hölle.

13Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег.

14Gott, es setzen sich die Stolzen wider mich, und der Haufe der Gewalttätigen steht mir nach meiner Seele, und haben dich nicht vor Augen.

14Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.

15Du aber, Herr, Gott, bist barmherzig und gnädig, geduldig und von großer Güte und Treue.

15Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

16Wende dich zu mir, sei mir gnädig; stärke deinen Knecht mit deiner Kraft und hilf dem Sohn deiner Magd!

16Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;

17Tu ein Zeichen an mir, daß mir's wohl gehe, daß es sehen, die mich hassen, und sich schämen müssen, daß du mir beistehst, HERR, und tröstest mich.

17Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.