Psalmen 103
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Davids. Lobe den HERRN, meine Seele, und was in mir ist, seinen heiligen Namen!
1Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2Lobe den HERRN, meine Seele, und vergiß nicht, was er dir Gutes getan hat:
2Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3der dir alle deine Sünden vergibt und heilet alle deine Gebrechen,
3Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4der dein Leben vom Verderben erlöst, der dich krönt mit Gnade und Barmherzigkeit,
4Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5der deinen Mund fröhlich macht, und du wieder jung wirst wie ein Adler.
5Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6Der HERR schafft Gerechtigkeit und Gericht allen, die Unrecht leiden.
6Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7Er hat seine Wege Mose wissen lassen, die Kinder Israel sein Tun.
7Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8Barmherzig und gnädig ist der HERR, geduldig und von großer Güte.
8Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9Er wird nicht immer hadern noch ewiglich Zorn halten.
9Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10Er handelt nicht mit uns nach unsern Sünden und vergilt uns nicht nach unsrer Missetat.
10Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11Denn so hoch der Himmel über der Erde ist, läßt er seine Gnade walten über die, so ihn fürchten.
11Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12So ferne der Morgen ist vom Abend, läßt er unsre Übertretungen von uns sein.
12Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13Wie sich ein Vater über Kinder erbarmt, so erbarmt sich der HERR über die, so ihn fürchten.
13Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14Denn er kennt, was für ein Gemächte wir sind; er gedenkt daran, daß wir Staub sind.
14Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15Ein Mensch ist in seinem Leben wie Gras, er blüht wie eine Blume auf dem Feld;
15Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16wenn der Wind darüber geht, so ist sie nimmer da, und ihre Stätte kennt sie nicht mehr.
16Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17Die Gnade aber des HERRN währet von Ewigkeit zu Ewigkeit über die, so ihn fürchten, und seine Gerechtigkeit auf Kindeskind
17Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18bei denen, die seinen Bund halten und gedenken an seine Gebote, daß sie darnach tun.
18Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19Der HERR hat seinen Stuhl im Himmel bereitet, und sein Reich herrscht über alles.
19Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20Lobet den HERRN, ihr seine Engel, ihr starken Helden, die ihr seine Befehle ausrichtet, daß man höre auf die Stimme seines Wortes!
20Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21Lobet den HERRN, alle seine Heerscharen, seine Diener, die ihr seinen Willen tut!
21Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22Lobet den HERRN, alle seine Werke, an allen Orten seiner Herrschaft! Lobe den HERRN, meine Seele!
22Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.