Psalmen 66
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalmlied, vorzusingen. Jauchzet Gott, alle Lande!
1Покликни Богу, сва земљо!
2Lobsinget zu Ehren seinem Namen; rühmet ihn herrlich!
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3Sprechet zu Gott: “Wie wunderbar sind deine Werke! es wird deinen Feinden fehlen vor deiner großen Macht.
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4Alles Land bete dich an und lobsinge dir, lobsinge deinem Namen.” (Sela.)
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Kommet her und sehet an die Werke Gottes, der so wunderbar ist in seinem Tun unter den Menschenkindern.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6Er verwandelt das Meer ins Trockene, daß man zu Fuß über das Wasser ging; dort freuten wir uns sein.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7Er herrscht mit seiner Gewalt ewiglich; seine Augen schauen auf die Völker. Die Abtrünnigen werden sich nicht erhöhen können. (Sela.)
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8Lobet, ihr Völker, unsern Gott; lasset seinen Ruhm weit erschallen,
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9der unsre Seelen im Leben erhält und läßt unsre Füße nicht gleiten.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Denn, Gott, du hast uns versucht und geläutert wie das Silber geläutert wird;
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11du hast uns lassen in den Turm werfen; du hast auf unsere Lenden eine Last gelegt;
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12du hast Menschen lassen über unser Haupt fahren; wir sind in Feuer und Wasser gekommen: aber du hast uns ausgeführt und erquickt.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Darum will ich mit Brandopfern gehen in dein Haus und dir meine Gelübde bezahlen,
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14wie ich meine Lippen habe aufgetan und mein Mund geredet hat in meiner Not.
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Ich will dir Brandopfer bringen von feisten Schafen samt dem Rauch von Widdern; ich will opfern Rinder mit Böcken. (Sela.)
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Kommet her, höret zu alle, die ihr Gott fürchtet; ich will erzählen, was er an meiner Seele getan hat.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17Zu ihm rief ich mit meinem Munde, und pries ihn mit meiner Zunge.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Wo ich Unrechtes vorhätte in meinem Herzen, so würde der Herr nicht hören;
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19aber Gott hat mich erhört und gemerkt auf mein Flehen.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Gelobt sei Gott, der mein Gebet nicht verwirft noch seine Güte von mir wendet.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.