Psalmaro 66
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ĝoje kriu al Dio tuta la tero.
1Покликни Богу, сва земљо!
2Muziku la gloron de Lia nomo, Faru honoron al Lia gloro.
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3Diru al Dio: Kiel timindaj estas Viaj faroj! Pro Via granda forto kaŝiĝas antaŭ Vi Viaj malamikoj.
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4La tuta tero kliniĝas antaŭ Vi kaj kantas al Vi, Kantas Vian nomon. Sela.
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Venu, kaj rigardu la farojn de Dio, Kiu estas timinda pro Siaj faroj inter la homidoj.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6Li faris el maro sekan teron; Riveron oni transpaŝis piede; Tie ni ĝojis pro Li.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7Li regas per Sia potenco eterne; Liaj okuloj rigardas la popolojn; La ribelantoj ne leviĝu. Sela.
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8Laŭdu, ho popoloj, nian Dion, Kaj laŭte aŭdigu Lian gloron.
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9Li donis vivon al nia animo, Kaj ne lasis falŝanceliĝi nian piedon.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Ĉar Vi esploris nin, ho Dio; Vi refandis nin, kiel oni refandas arĝenton.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Vi enirigis nin en kaptilon, Vi metis ŝarĝon sur niajn lumbojn;
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Vi rajdigis homojn sur niaj kapoj; Ni trapasis fajron kaj akvon, Sed Vi elirigis nin en bonstaton.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Mi eniros en Vian domon kun bruloferoj; Mi plenumos al Vi miajn promesojn,
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14Kiujn eligis miaj lipoj kaj elparolis mia buŝo, Kiam mi estis en premo.
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Grasajn bruloferojn mi alportos al Vi kun fumo de virŝafoj; Mi oferos bovidojn kaj kaprojn. Sela.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Venu, aŭskultu, ĉiuj, kiuj timas Dion; Kaj mi rakontos, kion Li faris por mia animo.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17Al Li mi vokis per mia buŝo, Kaj Lia glorado estis sub mia lango.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Se mi vidus maljustaĵon en mia koro, Mia Sinjoro min ne aŭskultus;
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19Sed Dio aŭskultis, Li atentis la voĉon de mia preĝo.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Glorata estu Dio, Kiu ne forpuŝis mian preĝon kaj ne rifuzis al mi Sian bonecon.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.