Psalmaro 71
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vin, ho Eternulo, mi fidas: Mi neniam estu hontigita.
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2Per Via justeco savu min kaj liberigu min; Klinu al mi Vian orelon, kaj helpu min.
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3Estu por mi fortika roko, kien mi povus ĉiam veni, Kiun Vi destinis por mia savo; Ĉar Vi estas mia roko kaj mia fortikaĵo.
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4Ho mia Dio, liberigu min el la mano de malbonulo, El la mano de krimulo kaj premanto.
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5Ĉar Vi estas mia espero, ho mia Sinjoro; La Eternulo estas mia fido de post mia juneco.
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6Vin mi fidis de la embrieco, De la ventro de mia patrino Vi estas mia protektanto; Vin mi ĉiam gloros.
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7Mirindaĵo mi estis por multaj; Kaj Vi estas mia forta rifuĝejo.
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8Mia buŝo estas plena de glorado por Vi, Ĉiutage de Via majesto.
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9Ne forpuŝu min en la tempo de maljuneco; Kiam konsumiĝos miaj fortoj, tiam ne forlasu min.
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10Ĉar miaj malamikoj parolas pri mi, Kaj tiuj, kiuj insidas kontraŭ mia animo, konsiliĝas inter si,
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11Dirante: Dio lin forlasis; Persekutu kaj kaptu lin, ĉar neniu lin savos.
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12Ho Dio, ne malproksimiĝu de mi; Ho mia Dio, rapidu, por helpi min.
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13Estu hontigitaj kaj malaperu la persekutantoj de mia animo; De honto kaj malhonoro estu kovritaj tiuj, kiuj deziras al mi malbonon.
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14Kaj mi ĉiam fidos Kaj ĉiam pligrandigos Vian gloron.
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15Mia buŝo rakontos Vian justecon, Ĉiutage Vian helpon, Ĉar mi ne povus ĉion elkalkuli.
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16Mi gloros la fortojn de mia Sinjoro, la Eternulo; Mi rakontos nur Vian justecon.
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17Ho Dio, Vi instruis min detempe de mia juneco; Kaj ĝis nun mi predikas pri Viaj mirakloj.
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18Ankaŭ ĝis la maljuneco kaj grizeco ne forlasu min, ho Dio, Ĝis mi rakontos pri Via brako al la estonta generacio, Pri Via forto al ĉiuj venontoj.
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19Via justeco, ho Dio, estas tre alta; En la grandaj faroj, kiujn Vi plenumis, Ho Dio, kiu Vin egalas?
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20Vi vidigis al mi grandajn kaj kruelajn suferojn, Sed Vi denove min vivigis, Kaj el la abismoj de la tero Vi denove min eligis.
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21Vi pliigas mian grandecon Kaj denove min konsolas.
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22Kaj mi gloros Vin per psaltero por Via fideleco, ho mia Dio; Mi kantos al Vi per harpo, Ho Sanktulo de Izrael!
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23Ĝojas miaj lipoj, kiam mi kantas al Vi; Kaj mia animo, kiun Vi savis.
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24Kaj mia lango ĉiutage rakontas Vian justecon; Ĉar hontigitaj kaj malhonoritaj estas tiuj, kiuj deziras al mi malbonon.
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.