Psalmaro 51

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Korfavoru min, ho Dio, laŭ Via boneco; Laŭ Via granda kompatemeco elstreku miajn pekojn.

1Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

2Lavu min tute pure de mia krimo, Kaj purigu min de mia peko.

2Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.

3Ĉar miajn kulpojn mi konsciadas; Kaj mia peko estas ĉiam antaŭ mi.

3Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.

4Antaŭ Vi sola mi pekis, Kaj mi faris tion, kio estas malbona antaŭ Viaj okuloj; Tial Vi estas justa en Via vorto Kaj pura en Via juĝo.

4Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.

5Mi estas ja naskita en krimo; Kaj en peko gravediĝis per mi mia patrino.

5Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.

6Vi amas ja veron en la koro, Kaj en kaŝiteco Vi aperigas al mi saĝon.

6Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

7Senpekigu min per hisopo, kaj mi fariĝos pura; Lavu min, kaj mi estos pli blanka ol neĝo.

7Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.

8Aŭdigu al mi ĝojon kaj gajecon, Kaj regajiĝos la ostoj, kiujn Vi batis.

8Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

9Kaŝu Vian vizaĝon de miaj pekoj, Kaj ĉiujn miajn krimojn elstreku.

9Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.

10Koron puran kreu al mi, ho Dio, Kaj spiriton fidelan novigu en mi.

10Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.

11Ne forpuŝu min de Via vizaĝo, Kaj Vian sanktan spiriton ne forprenu de mi.

11Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.

12Redonu al mi la ĝojon de Via helpo; Kaj spirito bonfara fortikigu min.

12Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.

13Mi instruos al la krimuloj Vian vojon; Kaj pekuloj revenos al Vi.

13Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.

14Liberigu min de sango, ho Dio, Dio de mia savo; Mia lango kantos Vian justecon.

14Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.

15Ho, mia Sinjoro, malfermu miajn lipojn; Kaj mia buŝo rakontos Vian gloron.

15Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.

16Ĉar Vi ne deziras oferdonon, alie mi ĝin donus; Brulofero ne plaĉas al Vi.

16Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.

17Oferdonoj al Dio estas spirito suferanta; Koron suferantan kaj humilan Vi, ho Dio, ne malŝatas.

17Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.

18Bonfaru al Cion laŭ Via favoro, Konstruu la murojn de Jerusalem;

18По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.

19Tiam plaĉos al Vi oferdonoj de pieco, brulofero kaj plenofero; Tiam oni metos sur Vian altaron junajn bovojn.

19Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.