Psalmaro 22
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mia Dio, mia Dio, kial Vi forlasis min, Kaj estas malproksima de mia savo, de miaj plendaj paroloj?
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Mia Dio, mi vokas en la tago, kaj Vi ne respondas; En la nokto, kaj mi ne trovas trankvilon.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Sed Vi estas sankta, Ho Vi, kiu loĝas inter la glorado de Izrael.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Vin fidis niaj patroj; Ili fidis, kaj Vi ilin helpis.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5Al Vi ili kriadis kaj estis savataj; Vin ili fidis, kaj ili ne devis honti.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Sed mi estas vermo kaj ne homo; Mokata de la homoj, malestimata de la popolo.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Ĉiuj, kiuj min vidas, insultas min, Malfermegas la buŝon, balancas la kapon, dirante:
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8Li apogis sin al la Eternulo: Tiu helpu lin; Tiu savu lin, se Li amas lin.
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Vi eltiris ja min el la ventro, Vi zorgis pri mi sur la brusto de mia patrino.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Al Vi mi estis ĵetita de post la momento de mia naskiĝo; De la ventro de mia patrino Vi estas mia Dio.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Ne malproksimiĝu de mi, Ĉar malfeliĉo estas proksima, kaj helpanton mi ne havas.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Ĉirkaŭis min multaj bovoj, Fortaj bovoj Baŝanaj stariĝis ĉirkaŭ mi.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Ili malfermegis kontraŭ mi siajn buŝojn, Kiel leono ŝiranta kaj krieganta.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Kiel akvo mi disverŝiĝis, Kaj disiĝis ĉiuj miaj ostoj; Mia koro fariĝis kiel vakso, Fandiĝis en mia interno.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Mia forto elsekiĝis kiel peco da poto; Mia lango algluiĝis al mia palato; Kaj Vi metas min en tomban polvon.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Ĉar ĉirkaŭis min hundoj; Amaso da malbonuloj staras ĉirkaŭ mi; Ili mordas miajn manojn kaj piedojn.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Mi povas kalkuli ĉiujn miajn ostojn; Ili rigardas kaj konstante rigardas.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Ili dividas miajn vestojn inter si, Pri mia tuniko ili lotas.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Sed Vi, ho Eternulo, ne malproksimiĝu; Mia forto, rapidu, por helpi min.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Savu de la glavo mian animon, Mian solan savu de la hundo.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Savu min de buŝo de leono, Kaj helpu min kontraŭ kornoj de bubaloj.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Mi predikos Vian nomon al miaj fratoj; En la mezo de popola kunveno mi Vin gloros.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Respektantoj de la Eternulo, gloru Lin; Tuta semo de Jakob, honoru Lin; Tuta semo de Izrael, estimegu Lin.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Ĉar Li ne malŝatis kaj ne malestimis la suferojn de premato, Kaj ne kaŝis antaŭ li Sian vizaĝon; Sed aŭskultis lin, kiam tiu kriis al Li.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Vin mi gloros en granda komunumo; Mi plenumos miajn promesojn antaŭ Liaj respektantoj.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26La humiluloj manĝu kaj satiĝu, Gloru la Eternulon Liaj serĉantoj; Via koro vivu eterne.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Rememoros kaj revenos al la Eternulo ĉiuj finoj de la mondo; Kaj kliniĝos antaŭ Vi ĉiuj popolaj familioj.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Ĉar al la Eternulo apartenas la reĝado; Li reĝas super la popoloj.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Manĝos kaj kliniĝos ĉiuj grasuloj de la tero; Antaŭ Li genufleksos ĉiuj forirantaj al la tombo Kaj nepovantaj konservi sian animon viva.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Naskotaro Lin servos; Oni predikos pri mia Sinjoro al la estonta generacio.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Al naskota popolo oni venos kaj predikos Pri Lia justeco kaj pri Liaj faroj.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.