Psalmen 22
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding; wijze: De hinde van de dageraad. Een psalm van David. Mijn God, mijn God, zie op mij neer; Waarom hebt Gij mij verlaten? Waarom houdt Gij U ver van mijn hulp, Ver van mijn jammerklachten, mijn God?
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Ik roep overdag, Gij antwoordt niet; Des nachts, maar ik vind geen rust.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Toch troont Gij in het heiligdom, Gij, Israëls hoop!
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Op U hebben onze vaderen vertrouwd, Op U zich verlaten, Gij hebt ze verlost;
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5Tot U geroepen, ze werden gered, Op U gerekend, ze zijn niet beschaamd.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Doch ik ben maar een worm en geen mens, Door de wereld bespot, veracht door het volk;
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Al die mij zien, lachen mij uit, Grijnzen, en schudden meewarig het hoofd:
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8“Hij heeft op Jahweh vertrouwd. Laat Die hem nu helpen, En hem verlossen, wanneer Hij hem liefheeft!”
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Ja, Gij zijt het, die mij uit de schoot hebt genomen, Die mij veilig deedt rusten aan de borst mijner moeder;
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Bij mijn geboorte werd ik op uw knieën gelegd, Gij zijt mijn God van de moederschoot af.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Blijf dus niet verre van mij, Want de nood is nabij, en er is niemand die helpt!
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Bonkige stieren staan om mij heen, Buffels van Basjan omsingelen mij;
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Ze sperren hun muil naar mij open Als verscheurende, brullende leeuwen.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Als water ben ik uitgegoten, Al mijn beenderen zijn ontwricht; Mijn hart is als was, Smelt weg in mijn borst.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Mijn keel is droog als een scherf, Mijn tong kleeft aan mijn gehemelte vast; En in het stof van de dood Strekt Gij mij neer.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Dan komen honden om mij heen, Een bende boosdoeners houdt mij omlegerd; Ze doorboren mijn handen en voeten,
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Al mijn beenderen kan ik tellen. Ze werpen begerige blikken, En gluren mij aan;
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Verdelen mijn kleren onder elkander, En loten om mijn gewaad.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19O Jahweh, blijf toch niet in de verte; Mijn Sterkte, snel mij te hulp!
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Bescherm mijn leven tegen het zwaard, Het enige, dat mij nog rest, tegen de honden;
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Red mij uit de muil van den leeuw, Mij arme, van de hoornen der buffels.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Dan zal ik uw Naam aan mijn broeders verkonden, In de kring der gemeente U prijzen:
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23“Looft Jahweh, gij die Hem vreest, Heel Jakobs geslacht; Brengt Hem ere en siddert voor Hem, Alle kinderen van Israël!”
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24“Want nimmer heeft Hij versmaad of veracht De ellende van den verdrukte; Zijn aanschijn voor hem niet verborgen, Maar hem verhoord, als hij Hem riep!”
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Dit zal mijn danklied voor U zijn In de grote gemeente! Dan zal ik ook mijn belofte vervullen Aan hen, die Hem vrezen:
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26De armen zullen eten, En worden verzadigd; Die Jahweh zoeken, zullen Hem loven. En hun hart zal eeuwig worden verkwikt.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Alle grenzen der aarde zullen het gedenken, En zich tot Jahweh bekeren, Alle stammen der heidenen Hem aanbidden!
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Want Jahweh komt het koningschap toe, Hij is de Heerser der volken;
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Hem alleen moeten huldigen alle machten der aarde! Dan buigen zich ook voor Hem neer, die in het stof zijn gezonken, En geen leven meer hebben.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Dan zal ook mijn zaad Hem dienen, En van den Heer gaan vertellen aan het volgend geslacht,
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Zijn goedheid verhalen aan het volk, dat nog geboren moet worden: Dat het Jahweh was, die het volbracht!
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.