Psalmen 104
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Halleluja! Loof Jahweh, mijn ziel: Jahweh, mijn God, hoog zijt Gij verheven! Gij hebt U met glorie en luister omkleed,
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2En hult U in het licht als een mantel; Gij spant de hemelen uit als een tent,
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3En legt op de wateren uw opperzalen. Gij maakt van de wolken uw wagen, Zweeft op de vleugels van de wind;
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4Stelt de stormen aan tot uw boden, Laaiend vuur tot uw knechten.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5Gij hebt de aarde op haar pijlers gegrond, Zodat ze voor eeuwig niet wankelt.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6De Oceaan bedekte haar als een kleed, Nog boven de bergen stonden de wateren:
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7Maar ze namen de vlucht voor uw dreigen, Rilden van angst voor de stem van uw donder;
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8Toen rezen de bergen, en zonken de dalen Op de plaats, die Gij hun hadt bestemd.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9Gij hebt ze grenzen gesteld, die ze niet overschreden, Ze mochten niet meer de aarde bedekken;
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10Gij zendt de bronnen in de dalen, En tussen de bergen stromen ze voort;
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11Ze laven al de wilde dieren, En de woudezel lest er zijn dorst;
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Daar nestelen de vogels uit de lucht, En fluiten er tussen de struiken.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13Uit uw zalen drenkt Gij de bergen, Door het sap van uw nevel wordt de aarde verzadigd;
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14Gij laat voor het vee het gras ontspruiten, En het groen voor wat de mensen dient. Gij roept het graan uit de aarde te voorschijn,
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15En de wijn, die het hart van de mensen verheugt; Olie, om het gelaat te doen glanzen, Brood, dat het hart van de mensen verkwikt.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16Jahweh’s bomen drinken zich vol, De Libanon-ceders, die Hij heeft geplant:
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17Waar de vogels zich nestelen, In wier toppen de ooievaar woont.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18De hoogste bergen zijn voor de gemzen, De klippen een schuilplaats voor bokken.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19Gij schiept de maan, om de tijd te bepalen, De zon weet, wanneer ze onder moet gaan.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Maakt Gij het donker, dan wordt het nacht, En sluipen de wilde beesten rond,
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21Brullen de leeuwen om buit, En vragen God om hun voedsel.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22De zon gaat op: ze kruipen weg, En leggen zich neer in hun holen;
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Maar de mens tijgt aan zijn werk, En aan zijn arbeid tot aan de avond.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24Hoe ontzaglijk zijn uw werken, o Jahweh: Gij hebt ze allen met wijsheid gewrocht! De aarde is vol van uw schepselen,
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Niet minder de zee; Die is groot en geweldig, En het wemelt daarin zonder tal: Beesten, kleine en grote,
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Monsters trekken er door, Liwjatan dien Gij hebt geschapen, Om er mede te spelen.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27Allen zien naar U uit, Om voedsel, elk op zijn tijd.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Geeft Gij het: ze eten het op; Gij opent uw hand: ze worden van het goede verzadigd.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Maar verbergt Gij uw aanschijn: Ze verstarren van schrik; Gij ontneemt hun de adem: Ze sterven en keren terug tot hun stof.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Maar Gij zendt weer uw geest: en ze worden geschapen, En Gij vernieuwt het aanschijn der aarde!
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Eeuwig dure de glorie van Jahweh, En blijve Jahweh Zich in zijn werken verheugen;
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32Hij, die de aarde beziet: en ze beeft; Die de bergen aanraakt: ze roken!
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33Heel mijn leven zal ik zingen voor Jahweh, Mijn God blijven loven, zolang ik besta!
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Moge mijn zang Hèm behagen, En ìk mij in Jahweh verblijden;
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Maar mogen de zondaars van de aarde verdwijnen, En de goddelozen niet blijven bestaan! Loof Jahweh, mijn ziel!
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.