Psalms 104
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Bless the LORD, my soul. The LORD, my God, you are very great. You are clothed with honor and majesty.
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2He covers himself with light as with a garment. He stretches out the heavens like a curtain.
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3He lays the beams of his rooms in the waters. He makes the clouds his chariot. He walks on the wings of the wind.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4He makes his messengers winds, and his servants flames of fire.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5He laid the foundations of the earth, that it should not be moved forever.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6You covered it with the deep as with a cloak. The waters stood above the mountains.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7At your rebuke they fled. At the voice of your thunder they hurried away.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8The mountains rose, the valleys sank down, to the place which you had assigned to them.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9You have set a boundary that they may not pass over, that they don’t turn again to cover the earth.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10He sends springs into the valleys. They run among the mountains.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11They give drink to every animal of the field. The wild donkeys quench their thirst.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12The birds of the sky nest by them. They sing among the branches.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13He waters the mountains from his rooms. The earth is filled with the fruit of your works.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14He causes the grass to grow for the livestock, and plants for man to cultivate, that he may produce food out of the earth:
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15wine that makes the heart of man glad, oil to make his face to shine, and bread that strengthens man’s heart.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16The LORD’s trees are well watered, the cedars of Lebanon, which he has planted,
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17where the birds make their nests. The stork makes its home in the cypress trees.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18The high mountains are for the wild goats. The rocks are a refuge for the rock badgers.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19He appointed the moon for seasons. The sun knows when to set.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20You make darkness, and it is night, in which all the animals of the forest prowl.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22The sun rises, and they steal away, and lie down in their dens.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Man goes out to his work, to his labor until the evening.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24LORD, how many are your works! In wisdom, you have made them all. The earth is full of your riches.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25There is the sea, great and wide, in which are innumerable living things, both small and large animals.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26There the ships go, and leviathan, whom you formed to play there.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27These all wait for you, that you may give them their food in due season.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28You give to them; they gather. You open your hand; they are satisfied with good.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29You hide your face; they are troubled. You take away their breath; they die and return to the dust.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30You send out your Spirit and they are created. You renew the face of the ground.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Let the LORD’s glory endure forever. Let the LORD rejoice in his works.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32He looks at the earth, and it trembles. He touches the mountains, and they smoke.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33I will sing to the LORD as long as I live. I will sing praise to my God while I have any being.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Let my meditation be sweet to him. I will rejoice in the LORD.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Let sinners be consumed out of the earth. Let the wicked be no more. Bless the LORD, my soul. Praise the LORD!
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.