Salmos 104
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1BENDICE, alma mía, á Jehová. Jehová, Dios mío, mucho te has engrandecido; haste vestido de gloria y de magnificencia.
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2El que se cubre de luz como de vestidura, que extiende los cielos como una cortina;
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3Que establece sus aposentos entre las aguas; el que pone las nubes por su carroza, el que anda sobre las alas del viento;
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4El que hace á sus ángeles espíritus, sus ministros al fuego flameante.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5El fundó la tierra sobre sus basas; no será jamás removida.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6Con el abismo, como con vestido, la cubriste; sobre los montes estaban las aguas.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7A tu reprensión huyeron; al sonido de tu trueno se apresuraron;
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8Subieron los montes, descendieron los valles, al lugar que tú les fundaste.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9Pusísteles término, el cual no traspasarán; ni volverán á cubrir la tierra.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10Tú eres el que envías las fuentes por los arroyos; van entre los montes.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11Abrevan á todas las bestias del campo: quebrantan su sed los asnos montaraces.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Junto á aquellos habitarán las aves de los cielos; entre las ramas dan voces.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13El que riega los montes desde sus aposentos: del fruto de sus obras se sacia la tierra.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14El que hace producir el heno para las bestias, y la hierba para el servicio del hombre; sacando el pan de la tierra.
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15Y el vino que alegra el corazón del hombre, y el aceite que hace lucir el rostro, y el pan que sustenta el corazón del hombre.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16Llénanse de jugo los árboles de Jehová, los cedros del Líbano que él plantó.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17Allí anidan las aves; en las hayas hace su casa la cigüeña.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18Los montes altos para las cabras monteses; las peñas, madrigueras para los conejos.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19Hizo la luna para los tiempos: el sol conoce su ocaso.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Pone las tinieblas, y es la noche: en ella corretean todas las bestias de la selva.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21Los leoncillos braman á la presa, y para buscar de Dios su comida.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22Sale el sol, recógense, y échanse en sus cuevas.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Sale el hombre á su hacienda, y á su labranza hasta la tarde.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24¡Cuán muchas son tus obras, oh Jehová! Hiciste todas ellas con sabiduría: la tierra está llena de tus beneficios.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Asimismo esta gran mar y ancha de términos: en ella pescados sin número, animales pequeños y grandes.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Allí andan navíos; allí este leviathán que hiciste para que jugase en ella.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27Todos ellos esperan en ti, para que les des su comida á su tiempo.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Les das, recogen; abres tu mano, hártanse de bien.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Escondes tu rostro, túrbanse: les quitas el espíritu, dejan de ser, y tórnanse en su polvo.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Envías tu espíritu, críanse: y renuevas la haz de la tierra.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Sea la gloria de Jehová para siempre; alégrese Jehová en sus obras;
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32El cual mira á la tierra, y ella tiembla; toca los montes, y humean.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33A Jehová cantaré en mi vida: á mi Dios salmearé mientras viviere.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Serme ha suave hablar de él: yo me alegraré en Jehová.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Sean consumidos de la tierra los pecadores, y los impíos dejen de ser. Bendice, alma mía, á Jehová. Aleluya.
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.