Salmos 88
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Canción: Salmo para los hijos de Coré: al Músico principal: para cantar sobre Mahalath: Masquil de Hemán Ezrahita. OH Jehová, Dios de mi salud, día y noche clamo delante de ti.
1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2Entre mi oración en tu presencia: inclina tu oído á mi clamor.
2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3Porque mi alma está harta de males, y mi vida cercana al sepulcro.
3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
4Soy contado con los que descienden al hoyo, soy como hombre sin fuerza:
4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5Libre entre los muertos, como los matados que yacen en el sepulcro, que no te acuerdas más de ellos, y que son cortados de tu mano.
5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6Hasme puesto en el hoyo profundo, en tinieblas, en honduras.
6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7Sobre mí se ha acostado tu ira, y me has afligido con todas tus ondas. (Selah.)
7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8Has alejado de mí mis conocidos: hasme puesto por abominación á ellos: encerrado estoy, y no puedo salir.
8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9Mis ojos enfermaron á causa de mi aflicción: hete llamado, oh Jehová, cada día; he extendido á ti mis manos.
9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10¿Harás tú milagro á los muertos? ¿levantaránse los muertos para alabarte? (Selah.)
10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11¿Será contada en el sepulcro tu misericordia, ó tu verdad en la perdición?
11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12¿Será conocida en las tinieblas tu maravilla, ni tu justicia en la tierra del olvido?
12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13Mas yo á ti he clamado, oh Jehová; y de mañana mi oración te previno.
13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14¿Por qué, oh Jehová, desechas mi alma? ¿por qué escondes de mí tu rostro?
14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15Yo soy afligido y menesteroso: desde la mocedad he llevado tus terrores, he estado medroso.
15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16Sobre mí han pasado tus iras; tus espantos me han cortado.
16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17Hanme rodeado como aguas de continuo; hanme cercado á una.
17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18Has alejado de mí el amigo y el compañero; y mis conocidos se esconden en la tiniebla.
18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.