Salmos 144

Reina-Valera 1909

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Salmo de David. BENDITO sea Jehová, mi roca, que enseña mis manos á la batalla, y mis dedos á la guerra:

1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

2Misericordia mía y mi castillo, altura mía y mi libertador, escudo mío, en quien he confiado; el que allana mi pueblo delante de mí.

2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

3Oh Jehová, ¿qué es el hombre, para que de él conozcas? ¿ó el hijo del hombre, para que lo estimes?

3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

4El hombre es semejante á la vanidad: sus días son como la sombra que pasa.

4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

5Oh Jehová, inclina tus cielos y desciende: toca los montes, y humeen.

5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

6Despide relámpagos, y disípalos; envía tus saetas, y contúrbalos.

6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

7Envía tu mano desde lo alto; redímeme, y sácame de las muchas aguas, de la mano de los hijos extraños;

7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

8Cuya boca habla vanidad, y su diestra es diestra de mentira.

8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

9Oh Dios, á ti cantaré canción nueva: con salterio, con decacordio cantaré á ti.

9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

10Tú, el que da salud á los reyes, el que redime á David su siervo de maligna espada.

10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

11Redímeme, y sálvame de mano de los hijos extraños, cuya boca habla vanidad, y su diestra es diestra de mentira.

11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

12Que nuestros hijos sean como plantas crecidas en su juventud; nuestras hijas como las esquinas labradas á manera de las de un palacio;

12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

13Nuestros graneros llenos, provistos de toda suerte de grano ; nuestros ganados, que paran á millares y diez millares en nuestras plazas:

13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

14Que nuestros bueyes estén fuertes para el trabajo; que no tengamos asalto, ni que hacer salida, ni grito de alarma en nuestras plazas.

14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

15Bienaventurado el pueblo que tiene esto: bienaventurado el pueblo cuyo Dios es Jehová.

15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.