Salmos 66
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Al Músico principal: Cántico: Salmo. ACLAMAD á Dios con alegría, toda la tierra:
1Покликни Богу, сва земљо!
2Cantad la gloria de su nombre: poned gloria en su alabanza.
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3Decid á Dios: ¡Cuán terribles tus obras! Por lo grande de tu fortaleza te mentirán tus enemigos.
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4Toda la tierra te adorará, y cantará á ti; cantarán á tu nombre. (Selah.)
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Venid, y ved las obras de Dios, terrible en hechos sobre los hijos de los hombres.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6Volvió la mar en seco; por el río pasaron á pie; allí en él nos alegramos.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7El se enseñorea con su fortaleza para siempre: sus ojos atalayan sobre las gentes: los rebeldes no serán ensalzados. (Selah.)
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8Bendecid, pueblos, á nuestro Dios, y haced oir la voz de su alabanza.
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9El es el que puso nuestra alma en vida, y no permitió que nuestros pies resbalasen.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Porque tú nos probaste, oh Dios: ensayástenos como se afina la plata.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Nos metiste en la red; pusiste apretura en nuestros lomos.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Hombres hiciste subir sobre nuestra cabeza; entramos en fuego y en aguas, y sacástenos á hartura.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Entraré en tu casa con holocaustos: te pagaré mis votos,
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14Que pronunciaron mis labios, y habló mi boca, cuando angustiado estaba.
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Holocaustos de cebados te ofreceré, con perfume de carneros: sacrificaré bueyes y machos cabríos. (Selah.)
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Venid, oid todos los que teméis á Dios, y contaré lo que ha hecho á mi alma.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17A él clamé con mi boca, y ensalzado fué con mi lengua.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Si en mi corazón hubiese yo mirado á la iniquidad, el Señor no me oyera.
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19Mas ciertamente me oyó Dios; antendió á la voz de mi súplica.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Bendito Dios, que no echó de sí mi oración, ni de mí su misericordia.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.